Crevna kandidijaza

Gljivice iz grupe Kandida (najčešće Candida albicans) normalno žive na koži i sluznicama čoveka. One ne izazivaju oboljenje dok postoji adekvatna prirodna odbrana organizma. U slučaju narušavanja odbrambenih mehanizama može se javiti zapaljenje kože ili sluznica gastrointestinalnog, urogenitalnog trakta a retko i sistemsko oboljenje.

Prisustvo ove gljivice u velikom broju u crevima je danas široko rasprostranjeno u populaciji  različite životne dobi. Na nekontrolisano  umnožavanje Kandide  utiču svi faktori koji slabe imunološki  sistem te  je ovaj nalaz čest kod hroničnih bolesnika – dijabetičara, obolelih na kortikosteroidnoj i hemioterapiji a moguć je i u trudnoći. Kod česte primene antibiotske terapije, zbog narušavanja crevne flore – dobrih bakterija, stvaraju se uslovi za gljivično umnožavanje. Takođe  se sve ćešće kao uzrok navodi  dugotrajna neadekvatna ishrana sa većim unosom prostih šećera, belog brašna, gaziranih sokova, kafe, alkohola a značajno je i prisustvo stalne stresogene situacije.

Najčešći simptomi su pojava nadimanja, učestalih, kašastih stolica, stomačnih bolova, ređe zatvora, mučnine… Mogući su opšti simptomi kao što je osećaj slabosti, bolova u mišićima, promene raspoloženja i  alergijske promene na koži.

Kandida se uglavnom dijagnostikuje u uzorku stolice ali obzirom da se radi o saprofitu značaj nalaza se mora kritički proceniti.

U lečenju se prvenstveno preporučuju različiti probiotski preparati (sadrže tzv. dobre bakterije) koje treba naizmenično smenjivati a potom u konsutaciji sa lekarom uzimajući u obzir postojanje drugih bolesti ili faktora rizika primenjuju se i lekovi iz grupe antimikotika.

Danas se akcenat stavlja na odgovarajući dijetetski režim koji podrazumeva izbegavanje prostih šećera (čokolada, med, kolači, sirupi, gazirani sokovi), alkohola, belog hleba (kvasca), testa, masnih sireva, svežeg mleka, pavlake, kafe, dodataka ishrani sa aditivima ( kečap, sos, senf). Preporučuju se povrće (paradajz, spanać, tikvice, brokoli, kupus, celer…), probiotski jogurti, kefir, mladi sirevi, pileće, ćureće, juneće meso, riba, orašasti plodovi (badem, orah), heljda, ovas, kinoa, biljni čajevi i sveže voće, u umerenoj količini.

Koristan je unos vitamina C i  B kompleksa kao i tzv. prirodnih antimikotika, u ograničenoj količini – beli luk, ulje divljeg origana, kurkuma i bosiljak (kao začin u jelu), kokosovo ulje, cimet…

Savetuje se umerena fizička aktivnost ili različite relaksacione metoda u prevenciji lošeg uticaja stresa na opštu otpornost organizma.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće:

Kako izbeći probleme sa probavom na putovanju!

Spakujte hrane za put – Izbor hrane, posebno zdrave, kada ste na putu može da bude problem. Nemojte se bazirati na hrani sa niskim sadržajem vlakana kakva se obično nalazi u letovalištima ili aerodromima. Umesto toga, spakujte užinu sa visokim sadržajem vlakna koju ćete jesti na putu i koja će pomoći da probava bude kako treba – krekere od celog zrna, osušeno ili presno voće, sveže povrće ili žitarice od celog zrna.

Ne zaboravite vlakna – ne varajte kada ste na odmoru – ne morate žitarice od celog zrna baš svaki put zameniti kroasanom sa čokoladom, a ako to i uradite, morate negde nadomestiti ta vlakna u svojoj ishrani. Nedovoljan unos vlakana je čest uzrok problema sa probavom, bilo da ste na odmoru ili ne. Pokušajte da pojedete dovoljno povrća i voća, a hleb od celog zrna i pasulj takodje pomažu sa dopunjavanjem unosa vlakana.

Ograničite hranu sa niskim sadržajem vlakana – većina hrane koju volite na odmoru, poput grickalica i slatkiša, mogu da pogoršaju konstipaciju. Najčešći krivci su sir, slatkiši, meso, pica, prerađena hrana, čips  i sladoled. Ako konstipacija postane problem, ovu hranu konzumirajte kao povremena zadovoljstva.

Pijte mnogo tečnosti – piti više tečnosti možda neće uvek rešiti problem zatvora, ali napraviće stolicu mekšom. Unos tečnosti sprečava dehidraciju, koja izaziva zatvor. Nosite flašu vode sa sobom i neka uvek bude puna. Ako ne možete doći do čiste vode iz česme, pijte mnogo flaširane izvorske vode, voćne sokove ili neko druge piće bez kofeina.

Ograničite unos kofein i alkohola – popiti koktel pored bazena ili sa pogledom na more možda zvuči sjajno, ali vrlo lako vam može značajno pogoršati zatvor. Alkohol i kofein mogu da izazivaju dehidraciju. Ako često imate problema sa zatvorom dok putujete, probajte da alkohol i kofein ograničite ili pijte mnogo vode dok uživate u ovim osveženjima da biste ostali hidrirani.

Budite aktivni  – putovanje često znači i mnogo sedenja, bilo to u autu, vozu, brodu ili avionu. Nažalost, kada prestanete da se krećete, može prestati da se kreće i vaša probava. Ako sedite duge periode vremena, često ustanite da se prošetate. Kada konačno stignete do svog odredišta, zakažite fizičke aktivnosti, poput vožnje bicikla ili dugih šetnji, da vam telo ostane u pokretu.

Ne ignorišite svoje telo – postoji mnogo razloga zašto možete ignorisati vaše fiziološke potrebe na odmoru. Možda vam je neugodno da koristite toalet za koji niste sigurni koliko je čist ili ne možete da nađete pogodno mesto i vreme za nuždu. S druge strane, ignorisanje ove potrebe može nekada dovesti do zatvora. Umesto odlaganja i zadržavanja, koristite toalet kad god vam treba.

Planirajte pauze za toalet – ako obično koristite WC u određeno vreme svaki dan, pokušajte na ovo da mislite i na odmoru. Dajte sebi vremena da se opustite. Možda vam čitanje časopisa ili novina pomogne. Ako posle 10 minuta niste obavili fiziološku potrebu, pokušajte kasnije kada se potreba ponovo ukaže.

Pripremite se za putovanje – ako često imate konstipaciju kada putujete, pripremite se ranije. Jedan od načina da ovo uradite je da uzmete laksativ koji smekšava stolicu dva do nedelju dana pred polazak pa da nastavite da ga pijete tokom odmora.

Pažljivo sa laksativima – ako ishrana i vežba ne pomažu, probajte sa uzimanjem laksativa. Korišćenje laksativa može da dovede do dijareje, gasova i nadimanja i čak pojave zavisnosti pražnjenja od upotrebe lekova i zato ih treba koristiti samo kratak vremenski period.

Kada potražiti pomoć – u nekim slučajevima, zatvor može da izazove hemoroide ili poderotine na koži oko čmara, što može dovesti do pojave krvi u stolici. U težim slučajevima, zatvor može dovesti do zaglavljenjivanja stolice u rektumu. Ako se pojavi krv u stolici ili uopšte nemate stolicu, konsultujte se sa svojim lekarom.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće:

Šta je arterioskleroza?

Arterioskleroza nastaje kada zidovi krvnih sudova koji nose krv bogatu kiseonikom i hranljivim materijama iz srca ka ostatku tela – arterije – zadebljaju i postanu kruti, što dovodi do smanjene ishrane tkiva koji se snabdevaju ovim krvnim sudovima. Zdrave arterije su elastične, ali tokom vremena zidovi postaju sve čvršći.

Komplikacije

Ateroskleroza je posebna vrsta arterioskleroze kod koje se na zidove krvnih sudova slažu naslage masti, holesterola i stvaraju „plakovi“, koji doprinose smanjenju krvotoka kroz odredjena tkiva. Krvotok na tim mestima može usporiti, a plakovi pući, što može dovesti do stvaranja tromba, koji može da putuje krvnim sudovima i u nekim slučajevima se zadrži u manjem krvnom sudu, što dovodi do daljih problema.

Prevencija

Prevencija arterioskleroze je zdrav način života – zdrava ishrana, izbegavanje masnoća, više kretanja, vežbanje, manje stresa… i redovne kontrole kod kardiologa.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće:

Hemoroidi

Hemoroidi predstavljaju proširene, otečene i zapaljene vene rektuma i anusa, donjih delova debelog creva. Simptomi hemoroida su bol, svrab, otok i krvarenje tokom defeciranja (velike nužde) i obično nestanu i bez ikakve terapije posle nekoliko dana. Ukoliko je, medjutim, bol jak i krvarenje intenzivno, treba se obratiti lekaru radi pregleda i dodatnih pregleda, radi isključenja ozbiljnijih stanja.

Faktori rizika za nastanak hemoroida su hronični zatvor i dijareja, kao i provođenje dugo vremena na toaletu, starenje, napor pri defekaciji i preterana upotreba laksativa ili klistira, podizanje teškog tereta ili bilo koja aktivnost koja povećava pritisak na vene rektuma ili anusa. Rizik je povećan i ako su u porodici postojali hemoroidi. Trudnoća je faktor rizika za nastajanje hemoroida iz više razloga – povećanog pritiska u abdomenu, hormonskih promena, zatvora, dobijanja na telesnoj masi…hemoroidi nastali u trudnoći obično nestaju nakon porođaja.

Postoje dve vrste hemoroida – spoljašnji i unutrašnji. Spoljašnji hemoroidi su ispod kože oko anusa i mogu da budu bolni i da svrbe, dok su unutrašnji obično bezbolni, ali mogu da izađu u spoljašnju sredinu i postanu bolni.

Rizik od nastanka hemoroida može se smanjiti izmenom načina ishrane i ponašanja – unošenjem više vlaknaste, više tečnosti i redovnim fizičkim vežbanjem predupredi se zatvor, smanjuje napor pri defekaciji i pritisak na rektum.

Kada se hemoroidi pojave, bol se može umanjiti natapanjem u mlakoj vodi, stavljanjem leda i posebnih krema namenjenih za njihovu terapiju. Ukoliko se javljaju često, bolni su i značajnije krvare, obavezno se obratite svom lekaru, radi dalje terapije.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće:

EKG (elektrokardiogram)

EKG (elektrokardiogram) se koristi u monitoringu rada srca. Posebne ćelije u srcu proizvode električne impulse koji dovode do kontrakcija srćanog mišića. Elektrokardiogram (EKG) beleži ove signale dok putuju kroz srce.

EKG je neinvazivan, bezbolan pregled čije rezultate lekar može odmah očitati, a koristi se kako u situacijama u kojima nema problema, ali se želi dobiti uvid u stanje srca – sistematski pregledi, tako i tamo gde postoje indikacije – za praćenje poremećaja ritma (aritmija), u slučajevima bola u predelu grudnog koša (sumnja na koronarnu bolest ili srčani udar), kod strukturalnih problema srca, za praćenje stanja nakon nekog problema sa srcem, praćenje uspeha medikamentozne ili hirurške terapije, itd. Radi tako što se elektrode, kojima se beleže otkucaji srca, stavljaju na grudni koš, ruke i noge. Tokom pregleda treba da ste mirni, da mirno ležite i što manje govorite i, ako treba, da budete pokriveni. Impulsi se beleže na monitoru ili papiru, nakon čega ih lekar analizira. Zapis traje nekoliko minuta.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće:

Ezofagitis

Ezofagitis je zapaljenski proces tkiva jednjaka, tubularnog organa koji sprovodi hranu od usta do želuca.

Simptomi ezofagitisa su bol u predelu grla i grudnog koša, iza grudne kosti, žgaravica i gorušica, kao i otežano gutanje. Uzroci su vraćanje stomačne kiseline iz želuca u jednjak, infekcija, neki lekovi (aspirin, ibuprofen, neki antibiotici, hinidin…) i alergije. Nekada i neka hrana može dovesti do pogoršanja simptoma – beli luk, citrusno voće, kafa, alkohol, začinjena hrana, čokolada, pepermint…

Terapija ezofagitisa zavisi od uzroka i stepena oštećenja tkiva. Ukoliko se radi o refluksu kao uzroku, koriste se lekovi poput antacida – blokatora H2 receptora ( ranitidin, cimetidin), inhibitora protonske pumpe (lansoprazol, omeprazola…). Ukoliko se ne tretira, ezofagitis može dovesti do značajnog oštećenja tkiva što može kao posledicu imati stvaranje ožiljaka, suženja i otežanog gutanja.

Ukoliko ustanovite da imate bol u predelu grla i grudnog koša, iza grudne kosti, žgaravicu i gorušicu, kao i otežano gutanje, potrebno je da se javite gastroenterologu radi daljih koraka i ispitivanja.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće: