Štitna žlezda

Štitna žlezda se nalazi u podnožju vrata, ispred dušnika. U njoj nastaju dva hormona – tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Ovi hormoni kontrolišu metabolizam organizma – način na koji organizam radi. Kada štitna žlezda radi kako treba, metabolizam dobro funkcioniše. Lučenje hormona štitne žlezde kontroliše hipofiza, koja se nalazi u mozgu, i to preko hormona koji se u njoj luči – tiroid-stimulišućeg hormona (TSH).

Poremećaj funkcije štitne žlezde dijagnostikuje se određenim anamnestičkim podacima, testovima i pregledima. Sam pregled se radi tokom gutanja – lekar pregleda štitnu žlezdu dok gutate, što olakšava pregled njene veličine i strukture.

Proverava se i izgled i stanje kože, očiju i beleži telesna masa, a često se radi i ultrazvučni pregled štitne žlezde, tokom koga se, ako se uoče čvorovi, može uraditi i njihova punkcija.

Poremećaj rada štitne žlezde može ići u pravcu njene smanjene funkcije, povećane funkcije ili postojanja autoimunog oboljenja, Hashimoto tireoiditisa.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće:

Čvor štitne žlezde

Šta je čvor štitne žlezde?

Čvor štitne žlezde je vrlo česta pojava – javlja se kod 1 od 12 do 15 mladih žena i kod 1 od 40 mladih ljudi. Više od 95% čvorova štittne žlezde su benigni, a neki su u stvari ciste, ispunjene tečnošću. Dijagnostikuje se tokom palpatornog ili ultrazvučnog pregleda štitne žlezde.

Učestalost ove pojave povećava se sa godinama – do 50. godine javiće se kod većine ljudi.

Šta kada se postavi dijagnoza čvora štitne žlezde?

Kada se dijagnostikuje čvor, treba utvrditi da li je benigan, da li pritiska druge strukture vrata i da li je hormonski aktivan, što se radi ultrazvučnim pregledom. Kod velike većine ljudi, svi nalazi biće uredni. Nekada je potrebno da se uradi i punkcija čvora štitne žlezde da se utvrdi priroda njegovog sadržaja. Intervencija izvodi se pod kontrolm ultrazvuka, bezbolna je i kratko traje, a sadržaj promene šalje se na patohistološku pretragu, koja daje definitivan odgovor.

Iako je većina čvorova štitne žlezde benigna i ne izaziva probleme, javite se endokrinologu ako primetite neobično oticanje vrata, posebno ako je praćeno problemima sa disanjem i gutanjem.

Takođe, tražite stručnu pomoć ako primetite kod sebeznake i simptome kao što su:

  • Nagli gubitak težine ili dobijanje na težini
  • Ubrzan ili usporen puls
  • Problemi sa spavanjem
  • Mišićna slabost
  • Nervoza, razdražljivost ili depresivno raspoloženje

Koji su simptomi čvora štitne žlezde?

Većina čvorova štitne žlezde ne daje nikakve simptome i obično ih otkriju sami pacijenti koji osete „knedlu u grlu“ ili vide da im se izmenio izgled vrata. Ređe, dijagnozu postavi lekar, prilikom rutinskog pregleda štitne žlezde. Vrlo retko, čvor može biti bolan, a još ređe izazivati teškoće pri gutanju.

Ako primetite čvor, javite se endokrinologu radi pregleda i ultrazvučnog pregleda (link Zakažite pregled) , kao i dobijanja informacije o potrebnim laboratorijskim pretragama. Nekada se uz postojanje čvora može utvrditi i povećana funkcija štitne žlezde – hipertireoza ili smanjena funkcija štitne žlezde – hipotireoza.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće:

Hašimoto tiroiditis

Hašimoto tiroiditis je stanje u kome imuni sistem organizma napada štitnu žlezdu (link), koja proizvodi hormone važne za funkcionisanje organizma.

Posledica je zapaljenje štitne žlezde (hronični limfocitni tiroiditis) koji može dovesti do smanjenja funkcije štitne žlezde. Najčešće se javlja kod žena srednje životne dobi, ali se može javiti i u drugim životnim dobima, kao i kod muškaraca i dece.

Na početku uglavnom nema simptoma, ali kako bolest napreduje, simptomi mogu obuhvatati umor, osećaj stalne hladnoće, zatvor, suvoću kože, naduvenost lica, dobijanje na težini, bolove u mišićima, posebno u ramenima i kukovima, otoke malih zglobiva, produžene i obilne menstruacije, depresiju.

U cilju postavljanja dijagnoze potrebne su laboratorijske analize, nekada i ultrazvučni pregled štitne žlezde, nakon čega endokrinolog odlučuje da li je potrebna terapija.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće:

Povećana funkcija štitne žlezde

Povećanje funkcije štitne žlezde – hipertireoidizam, rezultat je stvaranja previše tiroidnih hormona u štitinjači, što dovodi do ubrzavanja metabolizma. Najčešći uzrok hipertiroidizma je tzv. „Grejvsova bolest“, koja se najčešće javlja kod žena između 20 i 40 godina i čiji je kasni znak naglašensot očnih jabučica. Ovaj poremećaj može da nastane i u slučajevima kada se uzima previše hormona u terapiji hipotireoidizma, kao i ako postoje „topli čvorovi“ štitne žlezde, koji proizvode dodatne količine hormona.

Simptomi povećane funkcije štitne žlezde su umor, gubitak telesne mase, nervoza, ubrzan rad srca, povećano znojenje, osećaj toplote, izmene menstrualnog ciklusa, dijareja, drhtanje.

U cilju postavljanja dijagnoze endokrinologu je potrebn dostaviti nivoe određenih hormona, u nekim slučajevima i nalaz ultrazvučnog pregleda štitne žlezde.

Terapija se sastoji u uzimanju lekova koji smanjuju nivo hormona štitne žlezde, ponekad uz lekove koji smanjuju ubrzan rad srca. Ukoliko ova terapija ne dovodi do željenog rezultata, nekad se odstranjuju delovi ili cela štitna žlezda.

Regularni skrining rada štitne savetuje se svakih pet godina, a kod žena koje imaju povećaj rizik i češće.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće:

Smanjena funkcija štitne žlezde

Hipotireoidizam predstavlja smanjenje funkcije štitne žlezde, kada se luči manje hormona nego što je potrebno da se održava normalan telesni metabolizam. Čest uzrok smanjene funkcije štitne žlezde je tiroiditis – zapaljenski proces štitne žlezde, a najčešći ovakav poremećaj je Hashimotovo oboljenje. Kod ovog oboljenja imuni sistem osobe napada ćelije štitne žlezde i uništava ih. Hipofiza, da bi uticala na štitnu žlezdu da stvara više tiroidnih hormona, luči više TSH, a povećanje rada dovodi do uvećanja štitne žlezde. Do hipotiroidizma, ređe, može doći i ako se ne unosi dovoljna količina joda ishranom.

Simptomi smanjene funkcije štitne žlezde razvijaju se sporo, a najčešći su slabost i umor, dobijanje na telesnoj masi, smanjenje apetita, promene menstrualnog ciklusa, gubitak seksualne želje, osećaj hladnoće, zatvor, bol u mišićima, naduvenost kapaka, lomljivost noktiju, opadanje kose.

Da bi ustanovio da li je smanjena funkcija štitne žlezde, endokrinolog traži određene laboratorijske pretrage, povremeno i ultrazvuk štitne žlezde.

U slučajevima kod kojih je potrebna terapija, daju se tiroidni hormoni. Doza lekova polako se povećava dok se ne dostignu normalne vrednosti u krvi, nakon čega su potrebne redovne kontrole radi praćenja stanja.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće:

Punkcija čvora štitne žlezde

Šta je čvor štitne žlezde?

Čvor štitne žlezde je vrlo česta pojava – javlja se kod 1 od 12-15 mladih žena i kod 1 od 40 mladih ljudi. Više od 95% čvorova štittne žlezde su benigni, a neki i nisu čvorovi nego ciste, ispunjene tečnošću. Učestalost ove pojave povećava se sa godinama – do 50. godine javiće se kod većine ljudi. Punkcija čvora štitne žlezde je dijagnostička metoda koja nam omogućava da saznamo o kakvom se čvoru radi i donesemo odluku o daljem lečenju.

Da li funkcija štitne žlezde može da bude promenjena?

Štitna žlezda može da ima smanjenu funkciju (smanjena funkcija štitne žlezde – hipotireoza) ili povećanu funkciju (povećana funkcija štitne žlezde – hipertireoza), a funkcija može da bude poremećena i kao rezultat hroničnog autoimunog poremećaja (Hashimoto tireoiditis), sa ili bez postojanja čvora.

Zašto se radi punkcija čvora štitne žlezde?

Punkcija čvora štitne žlezde se radi pod kontrolom ultrazvuka (ultrazvučni pregled štitne žlezde), vrlo tankom iglom za uzimanje uzorka. U većini slučajeva nema potrebe za lokalnom anestezijom. Nekada je potrebno uzeti nekoliko uzoraka iz različitih delova čvora.

Dobijeni sadržaj šalje se na patohistološku analizu, pregled pod mikroskopom. Aspiraciona punkcija čvorova u štitastoj žlezdi radi se da bi se dobio ispitao sadržaja čvora

Punkcije čvora štitne žlezde – kakvi rezultati mogu da se očekuju?

Najčešće, u 80% slučajeva, kada se radi punkcija čvora štitne žlezde, otkrivaju se benigne promene. Granične promene javljaju se u oko 10% slučajeva, a u ovakvim slučajevima moguće je ili ponavljanje punkcije ili – češće, operativno lečenje. Nalaz koji se ne može rastumačiti – broj ćelija nije dovoljan za pouzdanu dijagnozu, javlja se u oko 5% slučajeva.

Maligne promene (karcinom štitaste žlezde) ili visoko suspektne lezije nalaze se u oko 5% slučajeva, a svi pacijenti kod kojih se dobije ovaj nalaz upućuju se na operativno lečenje. Većina karcinoma štitaste žlezde se danas vrlo uspešno leči.

Kako se prate čvorovi posle aspiracije?

Čvorovi u štitastoj žlezdi za koje se punkcijom pokažu da su benigni prate se ultrazvučno na 6 do 12 meseci. Operativno lečenje može biti preporučeno i nakon perioda praćenja ukoliko čvor raste ili pokaže određene promene na ultrazvučnom pregledu.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće: