Šta je arterioskleroza?

Arterioskleroza nastaje kada zidovi krvnih sudova koji nose krv bogatu kiseonikom i hranljivim materijama iz srca ka ostatku tela – arterije – zadebljaju i postanu kruti, što dovodi do smanjene ishrane tkiva koji se snabdevaju ovim krvnim sudovima. Zdrave arterije su elastične, ali tokom vremena zidovi postaju sve čvršći.

Komplikacije

Ateroskleroza je posebna vrsta arterioskleroze kod koje se na zidove krvnih sudova slažu naslage masti, holesterola i stvaraju „plakovi“, koji doprinose smanjenju krvotoka kroz odredjena tkiva. Krvotok na tim mestima može usporiti, a plakovi pući, što može dovesti do stvaranja tromba, koji može da putuje krvnim sudovima i u nekim slučajevima se zadrži u manjem krvnom sudu, što dovodi do daljih problema.

Prevencija

Prevencija arterioskleroze je zdrav način života – zdrava ishrana, izbegavanje masnoća, više kretanja, vežbanje, manje stresa… i redovne kontrole kod kardiologa.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće:

EKG (elektrokardiogram)

EKG (elektrokardiogram) se koristi u monitoringu rada srca. Posebne ćelije u srcu proizvode električne impulse koji dovode do kontrakcija srćanog mišića. Elektrokardiogram (EKG) beleži ove signale dok putuju kroz srce.

EKG je neinvazivan, bezbolan pregled čije rezultate lekar može odmah očitati, a koristi se kako u situacijama u kojima nema problema, ali se želi dobiti uvid u stanje srca – sistematski pregledi, tako i tamo gde postoje indikacije – za praćenje poremećaja ritma (aritmija), u slučajevima bola u predelu grudnog koša (sumnja na koronarnu bolest ili srčani udar), kod strukturalnih problema srca, za praćenje stanja nakon nekog problema sa srcem, praćenje uspeha medikamentozne ili hirurške terapije, itd. Radi tako što se elektrode, kojima se beleže otkucaji srca, stavljaju na grudni koš, ruke i noge. Tokom pregleda treba da ste mirni, da mirno ležite i što manje govorite i, ako treba, da budete pokriveni. Impulsi se beleže na monitoru ili papiru, nakon čega ih lekar analizira. Zapis traje nekoliko minuta.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće:

Nepravilan rad srca

Aritmija predstavlja poremećaj ritma srca – srce može da radi suviše brzo, suviše sporo ili da nema regularan ritam. Srce normalno kuca ravnomerno i ujednačeno, sa oko 60 do 100 otkucaja u minuti. Impuls za rad srca stvara se u tzv. sinusnom čvoru, koji se nalazi u srčanoj pretkomori. Iregularni otkucaji – neujednačen rad srca naziva se aritmija i može biti posledica poremećaja ritma – koji postaje neujednačen, ili poremećaja frekvence – broja otkucaja, kada rad srca postane ubrzan ili usporen.

Aritmija se može osetiti kao osećaj treperenja u grudima, bol u grudima, nedostatak vazduha, osećaj vrtoglavice i nesvestice.

Aritmije mogu biti posledica različitih srčanih oboljenja (oboljenja srčanog mišića, povrede tkiva srca nakon srčanog udara, poremećaja u stvaranju i sprovođenju ritma kroz srce….), ali se mogu javiti i kod srca koje je zdravo. Nekada uzrok može biti stres, previše kofeina, nikotina ili fizičkog napora. Javljaju se kod poremećaja ravnoteže elektrolita u krvi (natrijuma i kalijuma), malokrvnosti, nepravilnog rada štitaste žlezde, oboljenja organa za varenje (povraćanje, prolivi, dijafragmalna hernija…) itd.

Mogu poticati iz pretkomore srca (tada su obično bezazlene, osim u slučaju patoloških kontrakcija pretkomore – atrijalne fibrilacije i flatera, koje se najčešče javljaju kod ljudi sa srčanim, ali i plućnim oboljenjem) i iz komore srca – kada mogu biti znak oboljenja (naročito ako je u pitanju komorska tahikardija) i tada je potreban pregled kod kardiologa, koji će proceniti potrebu za terapijom i odrediti vrstu terapije. Fibrilacija komora (komore kod ovog poremećaja ne mogu da se normalno kontrahuju i srce ne može da pumpa odgovarajuću količinu krvi ka telu) je stanje koje zahteva hitnu pomoć lekara.

Kod bradiaritmije srce radi sporije i nepravilno.

Poremećaj funkcije sinusnog čvora  karakteriše usporen ili ubrzan rad srca, koji može biti praćen krizama svesti i zahteva terapiju, u nekim slučajevima i ugrađivanje pejsmekera.

Posebna vrsta nepravilnog srčanog rada su srčani blokovi – javljaju se kod blokade električnih impulsa srca na njihovom putu od sinusnog čvora do komora. Blok I stepena ne zahteva terapiju, dok blokovi II i III stepena mogu biti praćeni krizama svesti i često zahtevaju terapiju, takođe ugrađivanje pejsmekera.

Postoje i druge vrste nepravilnog srčanog rada, koje su ređe nego navedene. Ukoliko imate poremećaj ritma srca, javite se kardiologu radi procene daljih koraka u dijagnostici i terapiji.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće:

Ultrazvuk srca – ehokardiografija

Ultrazvuk srca ili ehokardiografija (pun naziv je transtorakalna ehokardiografija) je neinvazivni pregled srca, kojim se, pomoću posebne ultrazvučne sonde za pregled srca, dobija informacija o izgledu i stanju srčanih struktura i velikih krvnih sudova koji izlaze iz srca, ali i o funkciji srčanog mišiča i srčanih zalistaka. Metoda je neinvazivna, bezbolna, pre pregleda nije neophodna posebna priprema, nema štetnih dejstava i može se primenjivati u svakoj životnoj dobi.

Izvodi se tako što se na sondu nanese sloj gela koji omogućava bolje sprovođenje ultrazvučnih talasa kroz tkiva grudnog koša, nakon čega se ultrazvučna sonda u ruci lekara prislanja na površinu grudnog koša pacijenta na više mesta. Zahvaljujući odašiljanju i odbijanju ultrazvučnih talasa kroz tkiva u grudnom košu, elektronskim sklopovima u aparatu, na ekranu aparata dobija se slika srca.

Pacijent pri ultrazvučnom pregledu leži na levom boku, sa levom rukom savijenom ispod glave, a desnom opuštenom niz desni bok (kao da spava ležeći na strani). Ovaj položaj je neophodan da bi se srce prislonilo na levi prednji zid grudnog koša i dobila kvalitetnija slika na ekranu aparata. Pošto je srce komplikovan organ, neophodno je pregledati ga iz više pozicija da bi se adekvatno procenilo njegovo stanje. Zbog toga se sonda postavlja i u udubinu iznad grudne kosti (u dnu vrata) i između rebarnih lukova. Za vreme pregleda srca iz ovih pozicija pacijent leži na leđima s nogama savijenim u kolenima.

Ultrazvučnim pregledom srca određuju se:

  • dimenzije srčanih struktura (pretkomora, komora, debljina srčanog mišića, dimenzije aorte u onom delu koji je dostupan pregledu),
  • snaga srčanog mišića (ejekciona frakcija, stanje istisne funkcije srca, poremećaji u kretanjima srčanog mišića – npr. kod infarkta srca),
  • stanje srčanih zalistaka (procjenjuje se izgled i funkcija zalistaka, dijagnostikuju se urođene i stečene mane – suženja, regurgitacije, prolaps),
  • pregrade između pretkomora i komora,
  • stanje srčanog omotača (srčane kese – perikarda),
  • eventualno prisustvo neželjenih materija unutar srčanih šupljina (trombi-ugrušci, dobroćudni ili zloćudni tumori itd),
  • druge strukture dovoljno velike da se prikažu ultrazvučnim pregledom.

Zbog veoma korisnih informacija koje dobijamo ovim kvalitetnim i bezbednim pregledom, on se preporučuje i za sistematske preglede zdravih pojedinaca.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće:

Supraventrikularna tahikardija (SVT)

Supraventrikularna tahikardija (SVT) pretstavlja ubrzanje srčanog rada. Ljudi koji imaju ovaj poremećaj obično osete kako im srce odjednom ubrza rad i nakon izvesnog vremena se vrati u normalan ritam. Tokom ubrzanog rada može doći i do bola i stezanja u grudima, vrtoglavice i težeg disanja. To može da traje nekoliko sekundi ili minuta, ali u težim slučajevima i duže. Može se javljati povremeno, retko ili vrlo često.

Mada supraventrikularna tahikardija ne ugrožava život, treba obavestiti lekara o tome da postoje simptomi i treba da se uradi snimanje rada srca – elektrokardiogram, da bi se potvrdila dijagnoza.

Do supraventrikularne tahikardije može doći kada postoji problem sa sprovođenjem električnih signala koji prolaze kroz srce, što dovodi do ubrzanja njegovog rada. Kod nekih ljudi to stanje postoji od rođenja (Wolf Parkinson White Sindrom), ali se može javiti i kasnije u životu, u bilo kom životnom dobu – epizode postaju češće i traju duže kako vreme odmiče.

Nekad ubrzanje rada srca može biti uzrokovano i unošenjem većih količina alkohola, kofeina, kao posledica stresa, pušenja velikog broja cigareta, ali i oboljenja štitaste žlezde, malokrvnosti i dr.

Osim osećaja „lupanja“ srca, može se javiti i osećaj „preskakanja“ srca što nastaje tako što dođe do više ekstra otkucaja srca – „ektopičnih“ otkucaja.

Većina epizoda SVT su kratke i same prestanu, ali postoji nekoliko zahvata kojima možete pokušati da ih skratite ili ublažite, a koji se zasnivaju na stimulaciji jednog nerva, vagusa – (1) stavite zglobove šaka pod jako hladnu vodu i držite ih tako dok ne prestane brz rad srca (2) udahnite duboko, zapušite nos i zatvorenih usta pokušajte da izdahnete.

Ukoliko su epizode SVT česte, dugo traju i smetaju vam u svakodnevnom životu, obratite se kardiologu radi daljih ispitivanja i terapije.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće:

Navike i zdravlje srca

Popravljanje stanja funkcije srca ne mora da bude komplikovano – ne mora se menjati kompletan režim života, dovoljno je početi sa osnovnim promenama navika.

Jedna od osnovnih promena je smanjenje količine vremena koje provodimo sedeći – trebalo bi početi sa bar jedan sat fizičkih aktivnosti nedeljno, pa postepeno povećavati vreme provedeno u fizičkim aktivnostima.

Jedite dosta voća i povrća – jedite voće čak i za doručak, potrebno je da unesete bar pet jedinica voća ili povrća tokom dana. Ako vam se jede nešto slatko, umesto toga uzmite jabuku, pomorandžu, grejpfrut…

Krećite se, vežbajte – počnite sa 10 minuta umerenog vežbanja dnevno, pa polako povećavajte na 30 minuta na dan. Oko 60 do 90 minuta fizičke aktivnosti dnevno smanjuje rizik od srčanog oboljenja za 50%! Ne moraju to biti komplikovane vežbe – počnite sa penjanjem stepenicama u vašoj zgradi ili sa šetnjom do nekog cilja. Kako vreme odmiče, biće vam sve lakše da pomerate svoje ciljeve i više se krećete. I ne zaboravite, da se redovnom fizičkom aktivnošču može smanjiti broj tableta koji uzimate, ali ne postoji tableta koja bi zamenila fizičku aktivnost!

Spavajte dovoljno – kvalitetan san je važan za stanje vašeg srca. Nekad nije lako naći mogućnost za duži, neprekinuti san, ali pokušajte da spavate osam sati svake noći.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće: