Crevna kandidijaza

Gljivice iz grupe Kandida (najčešće Candida albicans) normalno žive na koži i sluznicama čoveka. One ne izazivaju oboljenje dok postoji adekvatna prirodna odbrana organizma. U slučaju narušavanja odbrambenih mehanizama može se javiti zapaljenje kože ili sluznica gastrointestinalnog, urogenitalnog trakta a retko i sistemsko oboljenje.

Prisustvo ove gljivice u velikom broju u crevima je danas široko rasprostranjeno u populaciji  različite životne dobi. Na nekontrolisano  umnožavanje Kandide  utiču svi faktori koji slabe imunološki  sistem te  je ovaj nalaz čest kod hroničnih bolesnika – dijabetičara, obolelih na kortikosteroidnoj i hemioterapiji a moguć je i u trudnoći. Kod česte primene antibiotske terapije, zbog narušavanja crevne flore – dobrih bakterija, stvaraju se uslovi za gljivično umnožavanje. Takođe  se sve ćešće kao uzrok navodi  dugotrajna neadekvatna ishrana sa većim unosom prostih šećera, belog brašna, gaziranih sokova, kafe, alkohola a značajno je i prisustvo stalne stresogene situacije.

Najčešći simptomi su pojava nadimanja, učestalih, kašastih stolica, stomačnih bolova, ređe zatvora, mučnine… Mogući su opšti simptomi kao što je osećaj slabosti, bolova u mišićima, promene raspoloženja i  alergijske promene na koži.

Kandida se uglavnom dijagnostikuje u uzorku stolice ali obzirom da se radi o saprofitu značaj nalaza se mora kritički proceniti.

U lečenju se prvenstveno preporučuju različiti probiotski preparati (sadrže tzv. dobre bakterije) koje treba naizmenično smenjivati a potom u konsutaciji sa lekarom uzimajući u obzir postojanje drugih bolesti ili faktora rizika primenjuju se i lekovi iz grupe antimikotika.

Danas se akcenat stavlja na odgovarajući dijetetski režim koji podrazumeva izbegavanje prostih šećera (čokolada, med, kolači, sirupi, gazirani sokovi), alkohola, belog hleba (kvasca), testa, masnih sireva, svežeg mleka, pavlake, kafe, dodataka ishrani sa aditivima ( kečap, sos, senf). Preporučuju se povrće (paradajz, spanać, tikvice, brokoli, kupus, celer…), probiotski jogurti, kefir, mladi sirevi, pileće, ćureće, juneće meso, riba, orašasti plodovi (badem, orah), heljda, ovas, kinoa, biljni čajevi i sveže voće, u umerenoj količini.

Koristan je unos vitamina C i  B kompleksa kao i tzv. prirodnih antimikotika, u ograničenoj količini – beli luk, ulje divljeg origana, kurkuma i bosiljak (kao začin u jelu), kokosovo ulje, cimet…

Savetuje se umerena fizička aktivnost ili različite relaksacione metoda u prevenciji lošeg uticaja stresa na opštu otpornost organizma.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće: