Dobar i loš holesterol: HDL vs. LDL

Šta je holesterol i čemu služi?

Holesterol je supstanca slična vosku koja se nalazi u svim ćelijama organizma i ima brojne funkcije, uključujući izgradnju telesnih ćelija. Kroz krvotok prolazi vezan za proteine koji se zovu lipoproteini.

Postoje dve vrste lipoproteina:

  • LDL (Low density lipoproteins – lipoproteini male gustine) i
  • HDL (High-density lipoproteins – lipoproteini velike gustine).

LDL holesterol

Ovi lipoproteini nose holesterol kroz telo, do različitih tkiva i organa. Ako naše telo ima više holesterola nego što mu je potrebno, taj višak nastavlja da cirkuliše kroz krv i vremenom ulazi u zidove krvnih sudova i počinje da se taloži, čime dolazi do sužavanja krvnih sudova.

Naslage LDL holesterola na krvnim sudovima naziva se plak. Vremenom, naslage mogu toliko da se nagomilaju i suze krvne sudove da prestane protok krvi, što uzrokuje bolesti srca i krvnih sudova. Zato se ovaj holesterol često naziva – loš holesterol.

HDL holesterol

Za HDL lipoproteine se često kaže da su dobar holesterol. On se ponaša kao lovac na LDL, skupljajući višak holesterola u krvi i noseći u jetru gde se on razgrađuje. Sa porastom HDL-a smanjuje se količina lošeg holesterola u krvi.

Treba imati u vidu i da kod nekih ljudi nivo holesterola nije jedini faktor rizika od srčanih oboljenja. Svakako se moraju uzeti u obzir i faktori poput genetike, drugih proteina u krvi i sl.

Poželjni nivoi HDL holesterola

Nivo holesterola meri se u miligramima holesterola po decilitru krvi ili milimolova (mmol) po litru – poželjan nivo „dobrog holesterola“ je 60 mg/dl (1,6 mmol/L) ili više.

Rizično Preporučeno
manje od 40 mg/dl (1.0 mmol/L) 60 mg/dl (1,6 mmol/L) ili više
manje od 50 mg/dl (1,3 mmol/L) 60 mg/dl (1,6 mmol/L) ili više

 

Ako je vaš HDL holesterol između rizičnog i poželjnog, treba da se trudite da ga povećate kako biste smanjili rizik od srčanih bolesti. Ako ne znate koji je vaš nivo HDL-a, konsultujte se sa endokrinologom da uradite test. U slučaju da rezultati nisu dobri, endokrinolog će predložiti neke promene u svakodnevnom životu kako bi se to popravilo.


Na koji način se promenom životnog stila može povećati HDL holesterol?

Vaš životni stil ima najveći uticaj na nivo HDL-a. Čak i male promene mogu vam mnogo pomoći:

Smanjite indeks telesne mase, odnosno – oslabite

Ako imate višak kilograma, gubljenje samo par kilograma može da popravi vaš nivo HDL-a. Za svaka 2,7 izgubljena kilograma, HDL se može povećati za 1 mg/dl (0.03 mmol/L).

Aktivirajte se!

Za povećanje HDL-a najbolje bi bilo vežbati 5 puta nedeljno po 30 minuta. Vežbanje, kao što je šetanje, trčanje, vožnja bicikla, plivanje, košarka – bilo šta što vam podiže puls. Ako nemate vremena za vežbanje, svoje fizičke aktivnosti možete podeliti na 3 segmenta po 10 min.

Prestanite da pušite!

Prestanak pušenja može povećati HDLholesterol za čak 10%.

Birajte zdravije masti

Zdrava ishrana uključuje i unos masti, ali postoji granica. Trebalo bi da masti čine 25-35% našeg dnevnog unosa, ali zasićene masti bi trebalo da čine manje od 7% dnevnih kalorija. Izbegavajte hranu koja sadrži zasićene i trans masti, jer one povećavaju LDL holesterol i oštećuju krvne sudove. Riba, orašasti plodovi i druga hrana koja sadrži omega 3 masne kiseline su dobar način da se nivo holesterola dovede u red.

Smanjite alkohol!

. Umerenost prestavlja 1 čašu dnevno za žene i do 2 muškarce.

Hrana koja može imati povoljan uticaj na holesterol

– žitarice od celog zrna,

– koštunjavo voće (orasi, bademi, brazilski orah)

– omega 3 kiseline (riba, laneno seme)

Kako unositi dovoljno vode, ali stvarno?

A zašto nam je to uopšte važno? Jako je važno – voda je ključ za dobar rad svih organa. Važna je i za imunitet, a nezamenljiva za sjajn ten. Unosom odgovarajuće količine vode održava se adekvatna telesna masa. Zato – morate biti sigurni da uvek pijete dovoljno vode!...

Kalcijum

Kalcijum je važan za zdrave kosti tokom ceog života, ali pre no što počnete sa suplementacijom kalicjuma, važno je da znate ko treba da ga uzima, koliko, kada i koju vrstu. Doza kalcijuma zavisi od pola i starosti. Preporučena dnevna doza za muškarce izmedju 19 i 70...

Vitamin C

Vitamin C (askorbinska kiselina) je vitamin rastvorljiv u vodi koji doprinosi normalnom rastu i razvoju, apsorpciji gvoždja i antioksidativnim procesima. S obzirom da telo ne može da proizvodi ili da skladišti vitamin C, neophodno je unositi ga hranom u dovoljnim...

Sokovi od povrća – recepti

Sok od šargarepe U sokovnik ubacite 500 gr oljuštene šargarepe, pola limuna bez kore, nekoliko listova zelene salate, jedna jabuka (kad se naviknete na ukus, izbacite jabuku iz mešavine). Sok od paradajza Pomešajte tri šolje oljuštenog paradajza isečenog na kocke,...

Suve usne i njihova nega

Suve i osetljive usne mogu biti problem kako zimi, tako i leti. Da biste smanjili mogućnost isušivanja usana, uvek ih zaštitite – pre izlaska nanesite hidratantnii krem ili balzam sa zaštitnim faktorom koji je bar 15 i pokrijte usta šalom ako je hladno. Ako morate da...

Suva koža

Suva koža može predstavljati problem, a uzorci obuhvataju vremenske uslove, sredstva za higijenu, način nege, izlaganje sunčevim zracima i tip kože. Koža je najsuvlja zimi, kada su niske temperature i vlažnost vazduha, ali problem može biti i ako je temperatura jako...

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće: