Kako izbeći probleme sa probavom na putovanju!

Spakujte hrane za put – Izbor hrane, posebno zdrave, kada ste na putu može da bude problem. Nemojte se bazirati na hrani sa niskim sadržajem vlakana kakva se obično nalazi u letovalištima ili aerodromima. Umesto toga, spakujte užinu sa visokim sadržajem vlakna koju ćete jesti na putu i koja će pomoći da probava bude kako treba – krekere od celog zrna, osušeno ili presno voće, sveže povrće ili žitarice od celog zrna.

Ne zaboravite vlakna – ne varajte kada ste na odmoru – ne morate žitarice od celog zrna baš svaki put zameniti kroasanom sa čokoladom, a ako to i uradite, morate negde nadomestiti ta vlakna u svojoj ishrani. Nedovoljan unos vlakana je čest uzrok problema sa probavom, bilo da ste na odmoru ili ne. Pokušajte da pojedete dovoljno povrća i voća, a hleb od celog zrna i pasulj takodje pomažu sa dopunjavanjem unosa vlakana.

Ograničite hranu sa niskim sadržajem vlakana – većina hrane koju volite na odmoru, poput grickalica i slatkiša, mogu da pogoršaju konstipaciju. Najčešći krivci su sir, slatkiši, meso, pica, prerađena hrana, čips  i sladoled. Ako konstipacija postane problem, ovu hranu konzumirajte kao povremena zadovoljstva.

Pijte mnogo tečnosti – piti više tečnosti možda neće uvek rešiti problem zatvora, ali napraviće stolicu mekšom. Unos tečnosti sprečava dehidraciju, koja izaziva zatvor. Nosite flašu vode sa sobom i neka uvek bude puna. Ako ne možete doći do čiste vode iz česme, pijte mnogo flaširane izvorske vode, voćne sokove ili neko druge piće bez kofeina.

Ograničite unos kofein i alkohola – popiti koktel pored bazena ili sa pogledom na more možda zvuči sjajno, ali vrlo lako vam može značajno pogoršati zatvor. Alkohol i kofein mogu da izazivaju dehidraciju. Ako često imate problema sa zatvorom dok putujete, probajte da alkohol i kofein ograničite ili pijte mnogo vode dok uživate u ovim osveženjima da biste ostali hidrirani.

Budite aktivni  – putovanje često znači i mnogo sedenja, bilo to u autu, vozu, brodu ili avionu. Nažalost, kada prestanete da se krećete, može prestati da se kreće i vaša probava. Ako sedite duge periode vremena, često ustanite da se prošetate. Kada konačno stignete do svog odredišta, zakažite fizičke aktivnosti, poput vožnje bicikla ili dugih šetnji, da vam telo ostane u pokretu.

Ne ignorišite svoje telo – postoji mnogo razloga zašto možete ignorisati vaše fiziološke potrebe na odmoru. Možda vam je neugodno da koristite toalet za koji niste sigurni koliko je čist ili ne možete da nađete pogodno mesto i vreme za nuždu. S druge strane, ignorisanje ove potrebe može nekada dovesti do zatvora. Umesto odlaganja i zadržavanja, koristite toalet kad god vam treba.

Planirajte pauze za toalet – ako obično koristite WC u određeno vreme svaki dan, pokušajte na ovo da mislite i na odmoru. Dajte sebi vremena da se opustite. Možda vam čitanje časopisa ili novina pomogne. Ako posle 10 minuta niste obavili fiziološku potrebu, pokušajte kasnije kada se potreba ponovo ukaže.

Pripremite se za putovanje – ako često imate konstipaciju kada putujete, pripremite se ranije. Jedan od načina da ovo uradite je da uzmete laksativ koji smekšava stolicu dva do nedelju dana pred polazak pa da nastavite da ga pijete tokom odmora.

Pažljivo sa laksativima – ako ishrana i vežba ne pomažu, probajte sa uzimanjem laksativa. Korišćenje laksativa može da dovede do dijareje, gasova i nadimanja i čak pojave zavisnosti pražnjenja od upotrebe lekova i zato ih treba koristiti samo kratak vremenski period.

Kada potražiti pomoć – u nekim slučajevima, zatvor može da izazove hemoroide ili poderotine na koži oko čmara, što može dovesti do pojave krvi u stolici. U težim slučajevima, zatvor može dovesti do zaglavljenjivanja stolice u rektumu. Ako se pojavi krv u stolici ili uopšte nemate stolicu, konsultujte se sa svojim lekarom.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Gastroezofagealni refluks

Zašto nastaje refluks? Kako mogu promene načina života da smanje tegobe kod refluksa?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće: