Punkcija čvora štitne žlezde

Šta je čvor štitne žlezde?

Čvor štitne žlezde je vrlo česta pojava – javlja se kod 1 od 12-15 mladih žena i kod 1 od 40 mladih ljudi. Više od 95% čvorova štittne žlezde su benigni, a neki i nisu čvorovi nego ciste, ispunjene tečnošću. Učestalost ove pojave povećava se sa godinama – do 50. godine javiće se kod većine ljudi. Punkcija čvora štitne žlezde je dijagnostička metoda koja nam omogućava da saznamo o kakvom se čvoru radi i donesemo odluku o daljem lečenju.

Da li funkcija štitne žlezde može da bude promenjena?

Štitna žlezda može da ima smanjenu funkciju (smanjena funkcija štitne žlezde – hipotireoza) ili povećanu funkciju (povećana funkcija štitne žlezde – hipertireoza), a funkcija može da bude poremećena i kao rezultat hroničnog autoimunog poremećaja (Hashimoto tireoiditis), sa ili bez postojanja čvora.

Zašto se radi punkcija čvora štitne žlezde?

Punkcija čvora štitne žlezde se radi pod kontrolom ultrazvuka (ultrazvučni pregled štitne žlezde), vrlo tankom iglom za uzimanje uzorka. U većini slučajeva nema potrebe za lokalnom anestezijom. Nekada je potrebno uzeti nekoliko uzoraka iz različitih delova čvora.

Dobijeni sadržaj šalje se na patohistološku analizu, pregled pod mikroskopom. Aspiraciona punkcija čvorova u štitastoj žlezdi radi se da bi se dobio ispitao sadržaja čvora

Punkcije čvora štitne žlezde – kakvi rezultati mogu da se očekuju?

Najčešće, u 80% slučajeva, kada se radi punkcija čvora štitne žlezde, otkrivaju se benigne promene. Granične promene javljaju se u oko 10% slučajeva, a u ovakvim slučajevima moguće je ili ponavljanje punkcije ili – češće, operativno lečenje. Nalaz koji se ne može rastumačiti – broj ćelija nije dovoljan za pouzdanu dijagnozu, javlja se u oko 5% slučajeva.

Maligne promene (karcinom štitaste žlezde) ili visoko suspektne lezije nalaze se u oko 5% slučajeva, a svi pacijenti kod kojih se dobije ovaj nalaz upućuju se na operativno lečenje. Većina karcinoma štitaste žlezde se danas vrlo uspešno leči.

Kako se prate čvorovi posle aspiracije?

Čvorovi u štitastoj žlezdi za koje se punkcijom pokažu da su benigni prate se ultrazvučno na 6 do 12 meseci. Operativno lečenje može biti preporučeno i nakon perioda praćenja ukoliko čvor raste ili pokaže određene promene na ultrazvučnom pregledu.

ZAKAŽI PREGLED

kod interniste

Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Šta je arterioskleroza?

Kada nastaje arterioskleroza? Koje su posledice ovog poremećaja? Kako se može preduprediti?

Hemoroidi

Šta su hemoridi? Kako nastaju? Šta su faktori rizika? Kako smanjiti rizik od nastanka?

EKG (elektrokardiogram)

Zašto se radi EKG? U kojim slučajevima se savetuje EKG? Koliko dugo traje pravljenje EKG zapisa?

Ezofagitis

Koji su simptomi ezofagitisa? Kako nastaje? Kako se leči? Šta su antacidi?

Disclaimer – Svako stanje može imati različite kliničke manifestacije i kliničku sliku, te je za postavljanje definitivne dijagnoze, kao i planiranje potrebnih ispitivanja i terapije potrebno obratiti se lekaru.

! Sadržaj na našem sajtu je namenjen samo za opštu informaciju i nije zamena za savet i pregled lekara. Ako se planira primena informacije dobijene na našem sajtu, prethodno je potrebno savetovati se sa lekarom. Mada se ulaže trud da se informacije na sajtu redovno ažuriraju, ne garantujemo za njegovu tačnost, sveobuhvatnost i ažuriranost.

Pošaljite nam vašu email adresu da prvi saznate sve o aktuelnim ponudama, akcijama i novostima!

KONTAKT

Pozovite

021 551 331

Čekamo vas

Kosovska 26. 21000 Novi Sad

Od ponedeljka do petka 08:00h – 20:00h
I subotom 8:00h – 13:00h

Pišite nam

info@poliklinikanovakov.com

Partneri:

     

Osiguravajuće kuće: