Insulinska rezistencija

Šta je insulin? Kako nastaje rezistencija na insulin? Kako je rešiti?

Insulin je hormon koji proizvode beta ćelije pankreasa. One su rasute po celom pankreasu u malim nakupninama − Langerhansovim ostrvcima. Nakon stvaranja, insulin se oslobađa u krvotok i putuje po celom organizmu.

Insulin utiče na mnogobrojne procese, prvenstveno na kontrolu i modifikaciju metabolizma ugljenih hidrata – šećera i skroba, kao i proteina. Reguliše funkcije ćelija organizma, uključujući i njihov rast, a od presudne je važnosti i za upotrebu šećera kao energetika.

Insulinska rezistencija je stanje kod koga ćelije tela postaju neosetljive na efekte insulina – smanjen je normalan odgovor na normalnu količinu insulina. Usled toga, potrebne su veće doze insulina kako bi se dobio odgovarajući efekat, a pankreas to kompenzuje pokušavajući da proizvede više ovog hormona. Rezistencija se javlja kao odgovor na sopstveni insulin. Kod insulinske rezistencije pankreas proizvodi sve više i više insulina, sve dok više ne uspeva da proizvede dovoljne količine, te se podiže nivo šećera u krvi, zbog čega je insulinska rezistencija faktor rizika za razvoj dijabetesa i srčanih oboljenja.

Koje analize su neophodne da bi se postavila dijagnoza?

Prilikom postavljanja dijagnoze uzima se u obzir detaljna lična i porodična anamneza, meri se obim struka, visina i telesna masa, te pregleda izgled tela, uz određene laboratorijske testove – nivo šećera u krvi i insulin našte. Može se uraditi i određivanje ovih nivoa 2 h nakon jela, odnosno 2 h nakon opterećenja sa 75 g glukoze.

Terapija insulinske rezistencije

Terapija inzulinske rezistencije podrazumeva promenu stila života (korigovanje ishrane, povećanje fizičke aktivnosti…), kao i primenu lekova (metformina i glitazona). Ona obuhvata dve vrste pristupa – smanjenje potrebe za insulinom i povećanje senzitivnosti ćelija na insulin.