Dermatološki pregled

Koža je naš najveći organ, i štiti naše telo od glave do pete. Iako promene na koži mogu biti bezopasne, one takođe mogu ukazivati na različita medicinska stanja, od dečjih bolesti praćenih osipom, preko alergija, hroničnih kožnih oboljenja, infekcija kože, pa sve do benignih ili malignih tumora. Takođe, mentalno zdravlje i nuspojave lekova mogu uticati na stanje kože.

Ako imate kožne probleme koji izazivaju neprijatne simptome ili primećujete neobične promene na koži, najbolje je obratiti se dermatologu.

Kako izgleda dermatološki pregled?

Dermatolog obavlja dermatološki pregled koji obuhvata pregled kože i sluzokože celog tela, noktiju i kose. Ovaj pregled traje oko 20-30 minuta i sastoji se od sledećih koraka:

1. Razgovor (anamneza) sa pacijentom o trenutnim tegobama, ranijim kožnim i drugim značajnim bolestima, alergijama, lekovima koje pacijent koristi, kao i porodičnim bolestima;
2. Pregled prethodne medicinske dokumentacije, ako postoji;
3. Dermatološki pregled – uključuje posmatranje golim okom, i/ili pregled pomoću dermatoskopa (uvećavajuće staklo s izvorom svetla);
4. Savetovanje i preporuka za dalji tretman, ako je potrebno.

Pregled je potpuno bezbolan i ne zahteva posebnu pripremu od strane pacijenta.

Na šta dermatolog obraća pažnju tokom pregleda kože?

Da bi opisao promene na koži što preciznije i utvrdio njihov uzrok, dermatolog će se fokusirati na sledeće:

1. Tip promene na koži: Dermatolog razlikuje promene kao što su mrlje, čvorići i plikovi. Početne promene mogu dovesti do perutanja kože, kraste, a ponekad i do čireva ili ožiljaka.
2. Boja: Na primer, da li je koža crvena, žućkasta ili plavičasta?
3. Tekstura kože: Da li je koža gruba ili ima sitne, tvrde kvržice?
4. Rubovi: Da li su spoljašnji ivici ravni ili nepravilni? Jesu li jasno definisani ili zamućeni?
5. Veličina, raspored, oblik i lokacija na telu: Na primer, da li je osip sastavljen od malih ili velikih mrlja, da li postoje plikovi, i da li se koža ljušti? Gde se na telu pojavljuju promene? Jesu li raširene po većem delu tela, formiraju li pravolinijsku ili kružnu šaru, i pojavljuju li se na jednoj strani tela ili simetrično na obe strane?
6. Prateći simptomi: Da li koža svrbi, peče, krvari ili boli?

Specijalni pregledi

Pored osnovnih pregleda, postoje i specijalizovane metode za detaljniju analizu promena na koži:

• Testovi krvi: Mogu otkriti znake upala, alergija ili metaboličkih promena.
• Specijalni alergijski testovi: Koriste se kako bi se otkrilo koje supstance izazivaju crvenilo ili otok kada se nanesu na kožu.
• Ultrazvučni pregledi: Omogućavaju tačnu procenu dubine i debljine promena na koži. Takođe, pomažu u određivanju veličine tumora ukoliko postoji.
• Uzorak kože (biopsija): Ovaj postupak uključuje uzimanje malog uzorka kože pod lokalnom anestezijom, koji se zatim analizira u laboratoriji. Biopsija pomaže u utvrđivanju da li je promena na koži benigni (nekancerogeni) ili maligni (kancerogeni) tumor, a takođe može pomoći u dijagnostici alergija, infektivnih bolesti i autoimunih stanja.

Dermatološki pregledi se preporučuju najmanje dva puta godišnje, a češće ukoliko je to potrebno.

Redovni dermatološki pregledi omogućavaju rano otkrivanje potencijalnih problema sa kožom, uključujući prevenciju raka kože. Pregledom se može odrediti stepen osetljivosti na UV zračenje, koji je genetski predisponiran, i time proceniti rizik od razvoja raka kože.

Osim navedenih indikacija, dermatološki pregled omogućava i analizu starenja kože, što je uglavnom estetski aspekt. Dermatolog može dijagnostikovati promene na koži, razlikujući one uzrokovane godinama od onih uzrokovanih drugim faktorima, i predložiti odgovarajući tretman.

Odaberite lekara kome verujete, i pobrinite se da vaša koža bude pre svega zdrava, a tek onda lepa i negovana.

Cenu Dermatološkog pregleda možete pronaći u našem Cenovniku.