doctor

PAPA test

Papanikolau bris (PAPA test) je bris koji se uzima sa grlića materice u cilju skrininga zloćudnih promena na grliću materice u toku ginekološkog pregleda.

Kako se radi PAPA bris?

Bris se uzima jednostavno, bezbolno i brzo. Dok ležite na ginekološkom stolu se u vaginu polako stavlja spekulum, koji se kad je postavljen pravilno, otvara i jasno se vidi grlić. Sa njega se uzima bris prvo sa površine grlića, posebnom malom drvenom špatulom, a potom iz unutrašnjosti grlića, malom četkicom. Uglavnom se tokom pregleda uzima i bris na čistoću vaginalnog sekreta.

Ko treba da radi PAPA test i koliko često?

Skrining grlića materice treba da radi svaka žena. Ukoliko je prethodni nalaz bio uredan i upotpunjen normalnim nalazom kolposkopije, može se ponoviti i na dve godine. Ukoliko se radi bez kolposkopije, preporuka je da se uradi jednom godišnje. U slučajevima da su raniji nalazi ukazivali na potrebu za lečenjem, razmake ponavljanja PAPA testa odredjuje lekar. Ali razmak ne bi trebao da bude manji od tri meseca, jer se promenjene ćelije ne mogu brže oporaviti.

Tumačenje nalaza Papanikolau testa

Svaki nalaz Papanikolau brisa treba da objasni i rastumači lekar. Ranije su nalazi bili podeljeni prema brojevima u pet grupa pa su I iII grupa ukazivale na uredan nalaz, III grupa su bili sumnjivi nalazi a IV i V grupa je ukazivala na moguć maligni proces.

Danas je uvedena nova nomenklatura koja nije samo vezana za broj već se uz broj nalazi i slovna oznaka koja bliže objašnjava strukturu ćelija i lekaru daje smernice za dalji tretman ili terapiju.

Prema Bethesda klasifikaciji koja je sada u upotrebi, nalazi se dele na:

  • normalan (negativan), kada nema nikakvih znakova prekanceroznih ili malignih promena
  • atipične skvamozne ćelije neodređenog značaja (atypical squamose cells of undetermined significance, ASC-US) – nadjene su promene u ćelijama grlića. Ove promene su vrlo često znak infekcije humanim papiloma virusima (HPV), ali mogu ukazivati i na prekancerozne lezije. Ovo je najčešći patološki nalaz.
  • skvamozne intraepitelijalne lezije (squamous intraepithelial lesions (SIL) – nadjene su patološke promene u ćelijama koje mogu ukazivati na prekancerozne promene. Mogu biti klasifikovane u niskog stepena (low grade , L-SIL) ili visokog stepena (high grade, H-SIL). L-SIL je blaga ili umerena displazija (CIN 1 ili CIN 2), može ukazivati na infekciju humanim papiloma virusom (HPV), vrlo je čest nalaz i često prolazi na terapiju, bez daljih intervencija. H-SIL je teška displazija, ili CIN 3 ili karcinom „in situ“ (CIS).
  • atipične skvamozne ćelije, ne može se isključiti H-SIL (ASC-H) – nadjene su promene u ćelijama grlića. Ove promene nisu jasan H-SIL, ali mogle bi biti. Potrebna su dalja ispitivanja.
  • atipične glandularne ćelije (atypical glandular cells – AGC) – viđene su promene u ćelijama koje ukazuju na prekancerozne promene gornjeg dela grlića ili uterusa
  • karcinom – moguće da su se patološke ćelije proširile dublje u grlić ili druga tkiva.
Šta se događa ako nalaz nije dobar?

Zavisi kakav je nalaz, ali se ispitivanja uglavnom upotpunjavaju kolposkopskim pregledom, sa ili bez biopsije, davanjem određene lokalne terapije ili različitim intervencijama radiotalasima ili hirurškim zahvatima.

Intervencije obuhvataju LLETZ LOOP intervenciju radiotalasima, krioterapiju (zamrzavanje), konizaciju ili lasersku intervenciju.

Da li su nalazi PAPA testa uvek tačni?

Svi nalazi u medicini mogu biti lažno pozitivni (da pokažu da postoji problem tamo gde ga nema) i lažno negativni (da pokažu da nema problema, tamo gde ga ima). To stoji i za Papanikolau bris. On može ne biti tačan ako nije dobijena dovoljna količina ćelija za analizu, ako nije dobijen dovoljan broj patoloških ćelija koje se mogu analizirati, ako infekcija ili zapaljenske promene sakriju patološke ćelije, ili ako prethodna terapija „zamaskira“ nalaz.

Pišite nam