Pregled dojki

Palpatorni, klinički pregled grudi se može raditi sam, ali je uglavnom deo skrininga oboljenja dojki koji obuhvata ultrazvučni pregled,  sa ili bez mamografije.

Tokom života tkivo dojki se menja shodno nivoima hormona – estrogena i progesterona, kao i prolaktina, i različito je tokom različitih perioda menstrualnog ciklusa, trudnoće i dojenja, perimenopauze i menopauze. Hormoni mogu biti uzrok i promene količine tečnosti u dojkama, što povećava veličinu i osetljivost dojki.

Kliničkim pregledom dojke postavlja se sumnja na postojanje promena u dojkama, benignih – fibroadenoma, displazije ili cista, ili malignih promena. Nakon toga rade se dodatne pretrage – ultrazvuk dojke i mamografija, pregled magnetnom rezonancom odnosno biopsija promene ili hirurški zahvat u cilju postavljanja definitivne dijagnoze, kao i analiza iscetka iz bradavice, ako ga ima.

Kada se radi pregled grudi?

Klinički pregled dojke radi se u prvoj polovini ciklusa, jer su dojke tada najmanje voluminozne i lakše se ustanove promene. Pregled se radi tako što se pacijentkinja skine do pojasa, nakon čega lekar pregleda obe dojke koristeći obe šake, vrhovima prstiju pregledajući tkivo same dojke, potpazušje i deo oko ključne kosti, u potrazi za eventualnim promenama.

Pregled se može raditi u stojećem ili ležećem položaju, nekad lekar traži da se podignu ruke, stave na kukove, da se stisnu grudni mišići ili stave ruke iza glave, sve u cilju što bolje pretrage.

S obzirom da se takođe radi najčešće jednom godišnje, pregled dojki se može plannirati zajedno sa godišnjim ginekološkim pregledom, kada se radi analiza stepena čistoće vaginalnog sekreta, Papanikolau brisa, kolposkopija i ultrazvučni pregled, odnosno druge ginekološke pretrage, shodno potrebama.

Ultrazvučni pregled grudi

UZ dojki daje uvid u žlezdano tkivo dojki, masno tkivo, ligamente, limfne čvorove dojke i pazušne jame – aksile. Pregled je bezbolan, potrebno je raditi ga nakon 10. dana ciklusa, a nalaz je dostupan odmah nakon pregleda. Radi se u ležećem položaju.

Promene na dojkama

Fibroadenomi su solidni čvorovi koji se češće javljaju kod mladih žena. Obično ne daju tegobe. U većini slučajeva nije potrebna terapija. Preporuka za uklanjanje fibroadenoma je najčešće kad su veći od 2 cm, ili ako se otkriju posle 30. godine.

Displastične promene – displazije se manifestuju „grudvastim“ i „pločastim“ promenama unutar tkiva dojke. Najčešći oblici su fibrocistična i fibrolipomatozna displazija. Mogu se javiti tokom fertilnih godina žene, ali i u menopauzi, kao i kod mladih žena koje koriste oralne kontraceptivne tablete, i žena u menopauzi koje koriste hormonsku supstitucionu terapiju. Značaj displastičnih promena je što mogu dati tegobe u vidu bolova, a ponekad samopregledom mogu ličiti na pravi tumor dojke. Displazije ne zahtevaju hirurško lečenje, ali se tegobe mogu smanjiti stavljanjem obloga, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima i gestagenskim gelovima.

Ciste u dojkama predstavljaju male, ograničene prostore, ispunjene tečnošću. Mogu biti različitih veličina, meke ili tvrđe. Ponekad mogu biti bolne ili se povećavati neposredno pre ciklusa. Česte su između 25. i 55. godine života i obično nestaju tokom menopauze, mada se mogu naći i kod žena koje su na hormonskoj supstitucionoj terapiji. Ako je promer ciste veći od 2 cm, potrebna je punkcija sadržaja ciste i patohistološka analiza. Moguće je dati i kontraceptivnu terapiju, u cilju smanjenja ili sprečavanja novog stvaranja cisti.

Mastitis je infekcija tkiva dojke. Najčešće se javlja tokom dojenja, kada se zapuše mlečni kanalići. Do infekcije može doći i van trudnoće i dojenja. Može biti praćen temperaturom, bolovima, otokom, povećanjem toplote i crvenilom. Lečenje se započinje masiranjem i izmlazanjem mleka, toplim oblozima, moguće je dati antibiotike kao i lekove koji će poboljšati istiskivanje mleka. Terapija antibioticima nije kontraindikacija za dojenje.

Samopregled dojke je dobro raditi jer podiže nivo svesti o potrebi pregleda i o tome da je važno redovno ići na kontrole, ali nikako ne sme biti zamena za klinički pregled dojke koji radi adekvatno edukovani lekar, kao ni za redovne preglede ultrazvukom I mamografijom.

Ako tokom tuširanja ili redovnog samopregleda dojki osetite da postoji neka promena u dojci, potrebno je odmah se obratiti lekaru, nakon čega će se planirati pregled i ultrazvuk, te, ukoliko je potrebno, i mamografija i pregled magnetnom rezonancom. Lekaru treba prijaviti i pojavu eventualnog spontanog iscetka iz dojki, koji se javlja bez prethodnog pritiska, vidi se na vešu, tamnije je boje, slične boji krvi.

Samopregled je dovoljno raditi jednom mesečno i to nakon menstruacije. Žene van reproduktivnog perioda treba da odaberu neki datum i obavljaju ciklično samopreglede.

Kako se radi samopregled dojke?

Inspekcija – dobro pogledajte dojke u ogledalu – izgled kože i bradavica, pomeranje dojki pri podizanju obe ruke. Kod pregleda desne dojke desna ruka je podignuta iznad glave, a levom, koja je postavljena iznad bradavice, pomeramo donje delove desne dojke u raznim smerovima i pratimo hoće li se na koži videti neka promena, da li ima nešto što povlači ili gura dojku ili kožu. Isto to ponovimo sa levom dojkom.

Palpacija – dojke treba pregledati i sedeći i ležeći, jer se neke promene bolje uočavaju sedeći, a druge ležeći. Osnovno je pravilo da desna ruka uvek palpira levu dojku, a leva ruka desnu. Spojite jagodice tri prsta i palpirajte se dok se tuširate, dojke nasapunjajte ili namažite gelom za kupanje. Kad se pregledate dok stojite, kod pregleda desne dojke desna ruka se prvo postavi bočno uz telo, a nakon toga se podigne iznad glave kako bi se i dojka podigla. Isto ponovite sa sa levom dojkom.

Kod ležećeg pregleda dojka se raširi, postaje tanja, pa se mnoge strukture lakše pipaju, a još se bolje pregleda dojka podizanjem odgovarajuće ruke iznad glave. Zamislite da dojku delite na četvrtine (kvadrante) – tako da prave prolaze kroz bradavicu – razlikujemo gornji unutrašnji, gornji spoljašnji, donji unutrašnji i donji spoljašnji kvadrant. Svaku četvrtinu dojke precizno opipajte, i to u smeru kazaljke na satu i u suprotnom smeru.

Limfni čvorovi – Pregled limfnih čvorova mora obuhvatiti pazušnu jamu i udubljenje iznad ključne kosti (supraklavikularnu jamu). Pregled je najbolje raditi prilikom kupanja. Kod pregleda pazušne jame najpre treba podići ruku iznad glave, nasapunati pazušnu jamu i potom je pregledati jagodicama druge ruke. Nakon toga ruku treba spustiti kako bi se opustili mišići prednjeg i zadnjeg dela pazušne jame. Potom jagodicama prstiju ući pod mišiće prednjeg ruba, a jagodicom palca pod mišiće zadnjeg ruba pazušne jame. Tražimo nove čvorove, a svaki novi čvor potrebno je pokazati lekaru.