Biopsija horionskih čupica - CVS
Biopsija horionskih čupica – CVS (chorionic villi sampling) je intervencija kojom se dobija materijal za određivanje stanja hromozoma – kariotipizaciju ploda. Ova se intervencija radi u prvom trimestru, između 11. i 14. nedelje gestacija, a nakon 16. nedelje se radi amniocenteza.
Zašto se radi biopsija horionskih čupica?
Obično se sve invazivne intervencije u cilju kariotipizacije rade nakon skrininga hromozomopatija kada ultrazvuk u prvom trimestru (sa ili bez dabl testa), odnosno prenatalni test pokažu povećan rizik od hromozomopatija.
Kako se radi CVS?
Biopsija horionskih čupica radi se tako što se tokom ultrazvučnog pregleda prvo odredi starost trudnoće, pregleda plod, ustanovi mesto posteljice, nakon čega se odredi mesto gde će se iglom ući u posteljicu.
Prednji trbušni zid se dezinfikuje u nekoliko navrata, nakon čega se iglom ulazi u posteljicu kroz kožu, potkožno tkivo i prednji zid materice. Iz igle se vadi središnji deo i ubacuje duža igla na kojoj se nalazi špric i u nekoliko navrata se vadi materijal, dok se ne dobije dovoljna količina potrebna za analizu.
Posle uzimanja materijala unutrašnja igla se vadi, a intervencija završava glavnom iglom, kojom se uzima završna količina materijala. Tokom intervencije može se osetiti neprijatnost, posebno tokom prolaska kroz uterus, te je važno biti opušten.
Šta se radi posle intervencije?
Nakon intervencije se miruje izvesno vreme, posle čega se proveri stanje ploda i trudnoće ultrazvukom. Dobiju se antibiotici i lek za smanjenje rizika od kontrakcija – progesteron, a ta terapija se nastavlja i nakon intervencije.
Posle intervencije se savetuje mirovanje. Trudnice koje imaju Rh negativni faktor, a otac ploda je Rh pozitivan na intervenciju donose stanje RhD antitela i ukoliko su negativna, posle intervencije dobijaju RhD zaštitu.
Kako se analizira materijal?
U laboratoriji se iz dobijenog materijala uradi prvo analiza tzv. direktnom metodom iz dobijenih ćelija. Ovaj materijal je dovoljan da se utvrdi broj hromozoma i pol. U veoma retkim slučajevima se ovom metodom ne dobiju ćelije te se sačeka nalaz iz kultivacije ćelija.
Ostatak materijala se ostavi da raste da bi se iz kultivisanih ćelija uradila kompletna analiza. Kompletna analiza podrazumeva da se uradi detaljan pregled strukture hromozoma kao i da se pregleda veći broj ćelija. Na ovaj način se isključuju greške u strukturi.
Kod uzimanja uzorka resice horiona mogu se pojaviti dve ili više ćelijske linije tzv. mozaicizam, koji može postojati u posteljici i da ga beba nema, ali postoji i pravi mozaicizam kada beba nije zdrava. Ovakav nalaz zahteva proveru analizom ćelija plodove vode.
Da li postoje rizici od intervencije?
Rizici od intervencije obuhvataju pobačaj, infekciju, krvarenje, bolove, temperaturu, oticanje plodove vode. U nekim slučajevima moguće je da se ne dobije dovoljna količina materijala, a kod analize materijala može doći do dobijanja rezultata koje treba dodatno potvrditi.