Fetalna ehokardiografija i neurosonografija

Fetalna ehokardiografija i neurosonografija

o-uslugama

Fetalna ehokardiografija i neurosonografija

Fetalna ehokardiografija 

Fetalna ehokardiografija je detaljan pregled srca bebe – izgleda srca, brzine njegovog rada i brzine protoka kroz velike krvrne sudove srca.

Kako se i kada razvija bebino srce?

Bebino srce se formira neposredno posle začeća. Započinje svoj razvoj kao cevasta struktura koja se okreće i deli. Na kraju se razvije u srce podeljeno na dve pretkomore, komore, zaliske i velike krvne sudove.

Šta su srčane mane?

Srčane mane su jedne od najčešćih anomalija koje se vidjaju kako pre tako i posle rodjenja bebe. Javljaju se u oko 1% živorođenih beba.

Urodjene srčane mane mogu biti blage, srednje teške i teške. Neke se same reše, već tokom trudnoće ili tokom prve godine života bebe, neke zahtevaju operativne zahvate tokom sledećih godina života, neke tokom prvih dana života, a neke, nažalost, mogu samo delimično da se reše i nemaju dobru prognozu.

Koji su faktori rizika za nastanak srčanih mana?

Faktori rizika za razvoj srčanih mana su uzimanje različitih lekova, alkohola i nekih oboljenja majke – šećerne bolesti, na primer, kao i ako postoji srčana mana kod najbižih članova porodice.

Ipak, u ogromnoj većini slučajeva srčane mane se javljaju kod parova kod kojih niko nije imao srčanu manu i nema indikatora za njihov nastanak – u najvećem broju slučajeva uzrok se ne zna.

Kako se radi fetalna ehokardiografija?

Pregled se započinje tzv „četvorošupljinskim presekom“, gde se proverava izgled dve komore, dve pretkomore i zalistaka koji se nalaze izmedju njih, medjusobnh odnosa komora i pretkomora i krvnih sudova pluća koji se ulivaju u komore i pretkomore.

Dodatni pregledi se koriste za pregled brzine protoka kroz srce, brzine i ritma srčanog rada, smera kretanja krvi u srcu, mešanja krvi izmedju različitih struktura.

Mora se imati na umu i da čak i u kasnijoj gestaciji ultrazvučni pregled ima svoja ograničenja, kako od strane ultrazvučnog aparata, tako i od toga kako je beba okrenuta, kolika je, koliko ima plodove vode i kolika je debljina prednjeg trbušnog zida majke.

Kada se radi fetalna ehokardiografija?

Fetalnu ehokardiografiju bi bilo idealno raditi u svakoj trudnoći, u periodu između 20. i 26. nedelje trudnoće (ultrazvuk u drugom trimestru) ali se svakako preporučuje ako u bližoj porodici postoji srčana mana, određene nasledne genetske bolesti. Takođe, ako se kod bebe tokom rutinskog ultrazvučnog pregleda posumnja na postojanje poremećaja hromozoma, anomalije srca ili bilo kakve druge anomalije, te ako se nakon invazivnih metoda kariotipizacije utvrdi problem.

Fetalna ehokardiografija savetuje se i ako je deo iza bebinog vrata – nuhalna translucenca – bio 3,5 mm i više, ako je majka uzimala lekove u trudnoći poput izorezinoinskih preparata ili litijuma, te ako ima neka hronična oboljenja ili ako se tokom trudnoće utvrdi postojanje primarne infekcije rubelom ili citomegalo virusom (CMV).

Šta ako nešto na fetalnoj ehokardiografiji postavi sumnja da nešto nije u redu?

Kada se nadje srčana mana, konsultuju se dečji kardiolozi i kardiohirurzi, predlaže određivanje kariotipa bebe (amniocenteza) jer srčane mane često idu sa poremećajima hromozoma. Na osnovu tih nalaza, vrste mane i činjenice da li postoji dodatna anomalija na drugim organima, razgovara se sa roditeljima o prognozi i daljim koracima i pregledima.

Fetalna neurosonografija

Tokom ovog pregleda se, dobijanjem posebnih preseka mozga, kontroliše rast i razvoj delova mozga bebe – hemisfera, komora, zadnje lobanjske jame, pojedinih unutrašnjih delova moždanih struktura, kao i pregleda kičma. Tokom pregleda se i mere neke strukture, poput širine bočnih moždanih komora, hemisfere, malog mozga…

Postoji mnogo vrsta anomalija mozga i kičme – većina velikih anomalija se može videti pre rođenja, ali postoje i neke koje se razvijaju tokom trudnoće i moguće je da do njihovog razvoja dođe posle perioda trudnoće u kojem je rađen ultrazvučni pregled, posebno ako su posledica krvarenja ili delovanja virusa.

Anomalije lobanje, mozga i kičme mogu biti različitog stepena – od blagih do veoma teških i od toga zavisi i prognoza stanja. U slučaju da se vidi anomalija moždanih struktura, lobanje i kičme, određuje se vrsta, kontroliše da li postoje pridružene anomalije i savetuju dodatna ispitivanja, poput kariotipizacije, snimanja magnetnom rezonancom, određivanja titra nekih virusa i organizuje konsultacija dečjih neurologa i neurohirurga.

Pišite nam