Poremećaji rada štitne žlezde

Štitna žlezda se nalazi u podnožju vrata, ispred dušnika. U njoj nastaju dva hormona – tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Ovi hormoni kontrolišu metabolizam organizma – način na koji organizam radi. Kada štitna žlezda radi kako treba, metabolizam dobro funkcioniše. Lučenje hormona štitne žlezde kontroliše hipofiza, koja se nalazi u mozgu, i to preko hormona koji se u njoj luči – tiroid-stimulišućeg hormona (TSH).

Poremećaj funkcije štitne žlezde dijagnostikuje se određenim anamnestičkim podacima, testovima i pregledima. Sam pregled se radi tokom gutanja – lekar pregleda štitnu žlezdu dok gutate, što olakšava pregled njene veličine i strukture.

Proverava se i izgled i stanje kože, očiju i beleži telesna masa, a često se radi i ultrazvučni pregled štitne žlezde, tokom koga se, ako se uoče čvorovi, može uraditi i njihova punkcija.

Poremećaj rada štitne žlezde može ići u pravcu njene smanjene funkcije, povećane funkcije ili postojanja autoimunog oboljenja, Hašimoto tireoiditisa.

Hipotireoza

Hipotireoza predstavlja smanjenje funkcije štitne žlezde, kada se luči manje hormona nego što je potrebno da se održava normalan telesni metabolizam. Čest uzrok smanjene funkcije štitne žlezde je tiroiditis – zapaljenski proces štitne žlezde, a najčešći ovakav poremećaj je Hašimotovo oboljenje. Kod ovog oboljenja imuni sistem osobe napada ćelije štitne žlezde i uništava ih. Hipofiza, da bi uticala na štitnu žlezdu da stvara više tiroidnih hormona, luči više TSH, a povećanje rada dovodi do uvećanja štitne žlezde. Do hipotireoze ređe može doći i ako se ne unosi dovoljna količina joda ishranom.

Koji su simptomi hipotireoze?

Simptomi smanjene funkcije štitne žlezde razvijaju se sporo, a najčešći su slabost i umor, dobijanje na telesnoj masi, smanjenje apetita, promene menstrualnog ciklusa, gubitak seksualne želje, osećaj hladnoće, zatvor, bol u mišićima, naduvenost kapaka, lomljivost noktiju, opadanje kose.

Koje analize su neophodne da bi se postavila dijagnoza?

Da bi ustanovio da li je smanjena funkcija štitne žlezde, endokrinolog traži određene laboratorijske pretrage, povremeno i ultrazvuk štitne žlezde.

Šta je rešenje za hipotireozu?

U slučajevima kod kojih je potrebna terapija, daju se tiroidni hormoni. Doza lekova polako se povećava dok se ne dostignu normalne vrednosti u krvi, nakon čega su potrebne redovne kontrole radi praćenja stanja.

Hipertireoza

Povećanje funkcije štitne žlezde – hipertireoza, rezultat je stvaranja previše tiroidnih hormona u štitinjači, što dovodi do ubrzavanja metabolizma. Najčešći uzrok hipertireoze je tzv. Grejvsova bolest, koja se najčešće javlja kod žena između 20 i 40 godina i čiji je kasni znak naglašenost očnih jabučica. Ovaj poremećaj može da nastane i u slučajevima kada se uzima previše hormona u terapiji hipotireoidizma, kao i ako postoje „topli čvorovi“ štitne žlezde, koji proizvode dodatne količine hormona.

Koji su simptomi hipertireoze?

Simptomi povećane funkcije štitne žlezde su umor, gubitak telesne mase, nervoza, ubrzan rad srca, pojačano znojenje, osećaj toplote, izmene menstrualnog ciklusa, dijareja, drhtanje.

Koje analize su neophodne da bi se postavila dijagnoza?

U cilju postavljanja dijagnoze endokrinologu je potrebno dostaviti nivoe određenih hormona, u nekim slučajevima i nalaz ultrazvučnog pregleda štitne žlezde.

Šta je rešenje za hipertireozu?

Terapija se sastoji u uzimanju lekova koji smanjuju nivo hormona štitne žlezde, ponekad uz lekove koji smanjuju ubrzan rad srca. Ukoliko ova terapija ne dovodi do željenog rezultata, nekad se odstranjuju delovi ili cela štitna žlezda. Regularni skrining rada štitne žlezde savetuje se svakih pet godina, a kod žena koje imaju povećan rizik i češće.

Hašimoto tiroiditis

Hašimoto tiroiditis je stanje u kome imuni sistem organizma napada štitnu žlezdu, koja proizvodi hormone važne za funkcionisanje organizma. Posledica je zapaljenje štitne žlezde (hronični limfocitni tiroiditis) koji može dovesti do smanjenja funkcije štitne žlezde. Najčešće se javlja kod žena srednje životne dobi, ali se može javiti i u drugim životnim dobima, kao i kod muškaraca i dece.

Koji su simptomi Hašimoto tiroiditisa?

Na početku uglavnom nema simptoma, ali kako bolest napreduje, simptomi mogu obuhvatati umor, osećaj stalne hladnoće, zatvor, suvoću kože, naduvenost lica, dobijanje na težini, bolove u mišićima, posebno u ramenima i kukovima, otoke malih zglobova, produžene i obilne menstruacije, depresiju.

Koje analize su neophodne da bi se postavila dijagnoza?

U cilju postavljanja dijagnoze potrebne su laboratorijske analize, nekada i ultrazvučni pregled štitne žlezde, nakon čega endokrinolog odlučuje da li je potrebna terapija.

Šta je rešenje?

Hašimoto tiroiditis se leči sintetskim tiroidnim hormonom levotiroksinom. Lečenje počinje odmah pošto se postavi dijagnoza, čak i ako je u tom trenutku tiroidna funkcija normalna. Doza tiroksina se određuje prema koncentraciji TSH, pri čemu se izbegava pojava latentnog hipertiroidizma.