Crvenilo koje se širi – reakcija ili infekcija?

Koža je naš najveći organ i često prvi pokazatelj da se u organizmu nešto dešava. Jedna od pojava koja kod pacijenata izaziva najviše zabrinutosti jeste crvenilo koje se širi – posebno kada se javlja iznenada, bez jasnog uzroka, ili kada ne prolazi uprkos korišćenju krema i drugih sredstava.

Pitanje koje mnogi postavljaju: Da li je ovo obična reakcija ili znak da se razvija infekcija? Razlikovanje ova dva stanja nije uvek jednostavno, ali postoje znaci koji mogu pomoći da na vreme reagujete i potražite pomoć lekara.

Kako izgleda crvenilo koje se širi?

Crvenilo (eritem) se može pojaviti na bilo kom delu tela, i u zavisnosti od uzroka, može imati različit izgled:

• Lokalizovano ili difuzno (širi se van prvobitnog mesta)
• Toplo na dodir, osetljivo, bolno ili bez simptoma
• Sa ili bez otoka
• Ponekad praćeno perutanjem, plikovima ili ranicama.

Kod nekih osoba, crvenilo se povuče samo nakon nekoliko sati ili dana. Kod drugih, širenje crvenila može biti znak ozbiljnijeg procesa – infekcije, alergije, autoimune reakcije ili čak ranog oblika kožne bolesti.

Najčešći uzroci crvenila koje se širi

1. Alergijska reakcija

Kontakt sa alergenima (npr. nikl, parfemi, deterdženti, biljke, lekovi) može izazvati reakciju kože – često sa svrabom, osećajem pečenja i crvenilom koje se širi. U ovim slučajevima, reakcija se razvija brzo nakon izlaganja i često se pogoršava ukoliko se izvor iritacije ne ukloni.

2. Iritativni dermatitis

Za razliku od alergije, ovde je reč o reakciji kože na štetne spoljašnje faktore – hemikalije, sapune, prekomerno pranje ili trenje. Crvenilo je često ograničeno, ali kod težih slučajeva može se širiti van početne regije.

3. Infekcija kože (bakterijska, gljivična ili virusna)

Ako je crvenilo praćeno otokom, bolom, toplinom, sekretom ili opštim simptomima (temperatura, slabost), moguće je da se radi o infekciji kože.

• Bakterijska infekcija (npr. celulitis, impetigo) može uzrokovati crvenilo koje se širi veoma brzo, često duž donjih ekstremiteta.
• Gljivične infekcije (posebno u regijama prepona, pazuha i između prstiju) mogu početi kao mala crvena promena koja se postepeno širi u prstenastom obliku.
• Virusne infekcije, poput herpes simpleksa, mogu početi kao crvenilo sa sitnim mehurićima i bolom.

4. Ujedi insekata i ubodi

Reakcija na ujed može izazvati crvenilo koje se širi nekoliko centimetara od mesta ujeda. Ako se to prati bolom, otokom i osetljivošću, posebno kod osoba sklonih alergijama, treba isključiti sistemsku reakciju.

5. Autoimune i zapaljenske bolesti kože

Kod bolesti poput psorijaze, rozacee, lupusa ili kontaktnog dermatitisa, crvenilo se može širiti simetrično, bez jasne spoljašnje iritacije. Često je praćeno svrabom, perutanjem ili osećajem zatezanja.

Kada treba posetiti dermatologa?

Crvenilo na koži koje ne prolazi spontano u roku od 5 do 7 dana, koje se proširilo bez očiglednog razloga, ili koje je praćeno drugim simptomima (svrab, bol, krvarenje, mehurići, curenje tečnosti, povišena temperatura), zahteva dermatološku procenu.

Znakovi zbog kojih se odmah treba obratiti lekaru:

• crvenilo koje se brzo širi (tokom nekoliko sati),
• prisustvo gnojnog sekreta, ranica ili otvora na koži,
• crvenilo sa otokom i osećajem toplote,
• opšta slabost, povišena temperatura,
• učestale epizode crvenila, posebno ako se javljaju na istom mestu.

Kako izgleda dermatološki pregled?

Dermatološki pregled uključuje detaljan razgovor sa pacijentom, vizuelni pregled kože i dermoskopski pregled, ponekad digitalna dermoskopija uz pomoć FotoFinder sistema.

Iako se dermoskopija često koristi za pregled pigmentnih promena i mladeža, takođe je dragocena u proceni crvenih, nepigmentovanih promena, kao što su:

• prstenaste promene kod gljivičnih infekcija,
• kapilarne mreže kod rozacee ili psorijaze,
• subtilne vaskularne strukture kod zloćudnih promena koje počinju kao crvenilo,
• periferni širenje ili aktivni rub kod autoimunih bolesti.

Ukoliko se sumnja na infekciju, lekar može preporučiti dodatne analize: briseve kože, krvne analize, mikrobiološki i mikološki pregled, kako bi se utvrdio tačan uzrok i sprovela ciljana terapija.

Lečenje – ne nagađajte sami

Samostalno korišćenje masti, kortikosteroida, antibiotika „na svoju ruku“, bez dijagnoze, može prikriti simptome i otežati postavljanje tačne dijagnoze.

Na primer:

• Kortikosteroidi mogu trenutno smanjiti crvenilo kod upale, ali pogoršati gljivičnu infekciju.
• Antibiotske masti nisu efikasne kod većine alergijskih i zapaljenskih stanja.
• Prirodni preparati (npr. neven, kantarion, ulja) mogu izazvati dodatno pogoršanje promena kod alergičnih osoba.

Zato je pravovremena i tačna dijagnoza ključna – kako bi se terapija prilagodila uzroku, a ne samo simptomima.

Zaključak

Crvenilo koje se širi ne treba odmah tumačiti kao znak nečeg ozbiljnog, ali nikada ne treba ignorisati. Važno je pratiti tok i promene – da li se crvenilo širi, menja boju, da li se javljaju drugi simptomi.

Pristup svakom pacijentu je individualan – jer crvenilo može biti bezazleno, ali i prvi znak da organizam reaguje na infekciju, lek, spoljašnji faktor ili sopstveni imuni sistem. Precizna dijagnoza je prvi i najvažniji korak ka uspešnom lečenju.