Mladeži i rizik od pojave melanoma

Mladeži predstavljaju vrlo učestalu promenu na koži tela. Najčešće se javljaju u vidu malih, tamno braon promena okruglog oblika. Nastaju iz plaža grupisanih pigmentnih ćelija, melanocita. Većina mladeža se javlja za vreme detinjstva i adolescencije. Većina ljudi ima između 10 i 40 mladeža, od kojih sa vremenom neki mogu izbledeti ili se mogu promeniti.

Većina mladeža je dobroćudne prirode, retko kad one same postaju zloćudne. U samom nastanku neki od karcinoma kože mogu jako ličiti na mladež te je njihov redovan pregled izuzetno važan korak u ranoj detekciji karcinoma kože.

Mogu nastati na bilo kojim delovima tela, uključujući kosmati deo glave, na ležištu nokatnih ploča, između prstiju ruku i stopala. Većina mladeža se javi do 50. godine života, a hormonalne promene u adolescenciji, trudnoća mogu uzrokovati njihove promene u boji i veličini.

Kako prepoznati izmenjeni izgled mladeža?

Vodič ABCDE može pomoći u postavljanju sumnje na izmenjeni mladež ili pojavu melanoma.

– A – asimetričan oblik mladeža
– B ( engl. border) – ukoliko su ivice nepravilne ili nejasne
– C ( engl. color) – promene koje su promenile boju ili im se boja brzo menja
– D – promene u dijametru lezija
– E ( engl. evolving) – bilo koja promena u veličini, boji, obliku kao i pojava crvenila, svraba, peckanja ili krvarenja.

Maligna lezija kože u velikom varira, te može imati sve navedene karakteristike, dok neki od njih mogu imati samo jednu ili dve.

Faktori rizika za pojavu melanoma

Neki ljudi imaju veći rizik da im se neki od mladeža pretvori u karcinom ili da se na njihovom mestu pojavi melanom. Faktori koji uključuju povećan rizik od melanoma su:

1. Kongenitalni nevus – prisustvo mladeža većeg dijametra na rođenju ili ubrzo nakon rođenja.
2. Displastični mladeži – prisustvo atipičnih nevusa na koži osobe, koji su asimetričnog oblika, građe i boje. Ovaj tip mladeža može biti nasledan
3. Veliki broj nevusa – osobe sa više od 50 mladeža
4. Pozitivna lična ili porodična anamneza u pravcu melanoma – osobe koji su prethodno lečili melanom ili koji su u porodici imali člana koji je oboleo od melanoma.

Prevencija malignih tumora kože

U prevenciju malignih tumora kože kao i melanoma spadaju:

• Samopregled kože – jednom mesečno ili u dva meseca jednom pred ogledalom pregledati celo telo od glave do pete uključujući genitalnu regiju, šake, stopala, kako bi uočili promene u već postojećim mladežima ili novonastale promene.
• Kompletni pregled kože i vidljivih sluznica – od strane dermatologa jednom godišnje ili u dve godine jednom ukoliko nema promena koji zahtevaju učestalije praćenje.
• Zaštita od sunca – adekvatna zaštita kože od UV zračenja kao što je sunce i solarijumi. UV zračenje je dovedeno u direktnu vezu u nastanku melanoma.
• Zaštita odećom – nošenje majica sa dugim rukavima, naočare za sunce, šeširi sa širokim obodom. Takođe je moguće nabaviti odeću sa specijalizovanim materijalom koji štiti od štetnih dejstva UV zraka.
• Izbegavanje solarijuma – solarijumi emituju UV zrake, samim tim dovode do povećanog rizika od nastanka karcinoma kože.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnostika mladeža se vrši od strane dermatologa i/ili plastičnog hirurga kliničkim pregledom cele kože i vidljivih sluznica i po potrebi dermoskopskim pregledom pojedinih mladeža.

Ukoliko se postavi sumnja na karcinom kože, moguće je uraditi biopsiju i/ili hiruršku eksciziju promene sa patohistološkom analizom kako bi se isti potvrdio ili isključio.

Kakva terapija se preporučuje?

Terapija mladeža u većini slučajeva nije potrebna ukoliko su one klinički i dermoskopski bez patoloških promena.