Vaginitis – Kako nastaje i kako ga lečiti

Vaginitis predstavlja zapaljenje vaginalne sluznice koje se manifestuje karakterističnim tegobama u vidu pojave vaginalnog iscedka, svraba ili bolova.

Najčešći uzroci zapaljenja vaginalne sluznice su različite infekcije kao što su kandidijaza, trihomonijaza i bakterijska vaginoza.

U periodu menopauze, kada je smanjena količina estrogena može doći do razvoja vaginitisa koji je praćen iritacijom osećajem pečenja i suvoće vagine, a koji nije u vezi sa razvojem bakterijske ili gljivične infekcije.

Simptomi pojedinih vrsta vaginitisa

Vaginalna kandidijaza

Vaginalna kandidijaza predstavlja gljivičnu infekciju vaginalne sluznice koju najčešće uzrokuje gljivica Candida albicans. Za ovu vrstu infekcije karakterističan je vaginalni iscedak beličaste boje, sirastog izgleda, bez mirisa, a najznačajniji simptom koji prati ovu infekciju je izražen svrab.

Bakterijska vaginoza

Bakterijska vaginoza nastaje kada se poremeti ravnoteža između laktobacila i anaerobnih bakterija, koji su normalni stanovnici vagine. Laktobacili imaju ulogu u lučenju mlečne kiseline i održavanju kiselosti vagine i u stanjima kada se njihova koncentracija smanji dolazi do pogodnih uslova za rast i razmnožavanje anaerobnih bakterija. U slučaju bakterijske vaginoze pored pojave karakterističnih simptoma vaginitisa javlja se često sekret koji je veoma neprijatnog mirisa.

Trihomonijiaza

Trihomonijaza spada u seksualno prenosive bolesti koju prouzrokuje Trichomonas vaginalis. Osim seksualnim kontaktom može se preneti i indirektnim putem jer je veoma dugo otporna u spoljnoj sredini. Izaziva tegobe u vidu pojačanog sekreta koji je neprijatnog mirisa kao i pojavu svraba, bolove nakon mokrenja ili neprijatnost nakon seksualnog odnosa. Kod muškaraca se uglavnom javljaju tegobe pri mokrenju a često mogu i izostati simptomi.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, ginekološkog pregleda i analize briseva koji se uzimanju tokom pregleda.

Kakva terapija se preporučuje?

Terapija je najčešće lokalna, vaginalete shodno utvrdjenom uzročniku, kao i vaginalete širokog spektra. Nastavak terapije mogu biti vaginalni probiotici, koji povećavaju broj laktobacila, važnih u održavanju pH vagine.