Normalno vs. pojačano opadanje kose – kako da prepoznate razliku

Kosa je jedan od najvažnijih estetskih elemenata našeg izgleda, ali i ogledalo zdravlja organizma. Svako od nas primeti dlake na četki, jastuku ili u tuš kabini i to obično izaziva zabrinutost. Međutim, nije svako opadanje kose znak bolesti. Postoji razlika između normalnog opadanja i pojačanog gubitka kose, a poznavanje te razlike može pomoći da pravovremeno reagujete i sprečite ozbiljnije probleme.

Koliko je normalno da kosa opada dnevno?

Kosa prolazi kroz prirodan ciklus rasta koji se sastoji od tri faze:

1. Anagena faza (faza rasta) – traje od 2 do 6 godina; oko 85–90% vlasi je u ovoj fazi.

2. Katagena faza (faza prelaza) – traje 2–3 nedelje; manje od 1% vlasi se nalazi u ovom stadijumu.

3. Telogena faza (faza mirovanja i opadanja) – traje 2–4 meseca; oko 10–15% kose se u ovom periodu prirodno gubi.

Zbog ovih faza, normalno je da izgubimo 50–100 dlaka dnevno. Ovaj proces se često primeti prilikom češljanja, pranja kose ili stilizovanja.

Ako broj opalih vlasi prelazi ovaj raspon i traje duže vreme, može biti reč o pojačanom opadanju kose.

Kada opadanje kose postaje zabrinjavajuće?

Pojačano opadanje kose nije uvek lako uočiti, jer svaka osoba ima drugačiju gustinu i kvalitet kose. Ipak, postoji nekoliko znakova koji ukazuju na problem:

• Vidljivo proređivanje kose na temenu ili slepoočnicama.

• Šiške ili razdeljak postaju širi nego ranije.

• Gubitak kose u pečatima (alopecija areata).

• Više od 100 dlaka dnevno na četki, u odvodu ili na jastuku.

• Usporeni rast nove kose ili dlačice koje opadaju iz korena sa belom „lukovicom“.

Ako primetite ovakve promene, preporuka je da se obratite dermatologu.

Najčešći uzroci pojačanog opadanja kose

1. Hormonske promene

• Kod žena: posle porođaja je najčešće reč o telogenom efluvijumu, a tokom menopauze ili usled sindroma policističnih jajnika je najčešće reč o androgenetskoj alopeciji
• Kod muškaraca: androgenetska alopecija (nasledna ćelavost).
  

2. Stres

Hronični stres remeti hormonsku ravnotežu i dovodi do pojačanog opadanja.

3. Nutritivni nedostaci

Manjak gvožđa, vitamina D, cinka i proteina utiče na zdravlje folikula.

4. Bolesti i lekovi

• Poremećaji štitne žlezde, autoimune bolesti, infekcije.

• Lekovi za krvni pritisak, depresiju, hemoterapija.

5. Neadekvatna nega kose

Agresivni tretmani, često farbanje, korišćenje prese ili figara mogu oštetiti vlas i izazvati lomljenje i opadanje.

Kako razlikovati normalno od pojačanog opadanja kose?

Evo praktičnih saveta:

• Test čupkanja kose (pull test) – uzmite pramen od 50–60 vlasi i lagano povucite. Ako ispadne više od 5–6 dlaka, može biti znak prekomernog opadanja.

• Praćenje kroz vreme – ako kosa opada više od 2–3 meseca bez prestanka, nije reč o sezonskom gubitku.

• Promene na vlasištu – crvenilo, perutanje ili ranice zahtevaju pregled dermatologa.

• Fotografisanje – snimite razdeljak i liniju kose jednom mesečno da uporedite promene.

Kada potražiti stručnu pomoć?

Obratite se dermatologu ako primetite:

• nagli gubitak kose u pečatima,

• opadanje praćeno bolom ili svrabom vlasišta,

• pojačano opadanje udruženo sa umorom, malaksalošću, promenama u telesnoj težini,

• porodičnu istoriju ćelavosti.

Dermatolog će uraditi pregled vlasišta, krvne analize a obavezno i trihoskopiju, kako bi utvrdio uzrok i predložio terapiju.

Dermoskopija kose – važan dijagnostički alat

Jedan od najpouzdanijih načina da se utvrdi da li je reč o normalnom ili pojačanom opadanju kose jeste dermoskopija kose i vlasišta (trihoskopija). To je bezbolna, neinvazivna metoda kojom se pomoću specijalne kamere i uvećanja analiziraju:

• gustina i debljina vlasi,

• stanje folikula,

• prisustvo minijaturizovanih dlaka,

• promene na koži glave (crvenilo, ljuspice, ožiljci).

Dermatolog na osnovu dermoskopije može tačno da razlikuje različite tipove alopecija (androgenetska, telogena, areata i druge) i da odredi odgovarajući tretman. Ovo je naročito važno jer se pravovremenom i pravilnom terapijom može sprečiti trajni gubitak kose.