Nevoljno oticanje urina – šta kada Kegelove vežbe nisu dovoljne?
Nevoljno oticanje urina može se javljati pri skakanju, kašljanju, kijanju, trčanju, vežbanju – kad god dođe do nekog napora i poveća se intraabdominalni pritisak. Takva vrsta nevoljnog odilaženja mokraće zove se stres urinarna inkontinencija.
Postoji i druga vrsta inkontinencije – kada samo pomislite na mokrenje odmah morate da idete u toalet. Ili – znate da treba negde da putujete i da nećete uskoro moći u toalet – i već vam se mokri. Kao i kada perete sudove ili treba da otključate vrata i ne možete da zadržite nagon za mokrenje. To je onda – urgentna urinarna inkontinencija. Te dve vrste imaju različite uzroke i različito se leče.
Kako nastaje nevoljno oticanje urina pri naporu?
Stres urinarna inkontinencija nastaje tako što popuštaju tkiva koja daju podršku uretri i bešici – vezivno tkivo vagine i mišići poda karlice. Faktori rizika za nastajanje nevoljnog oticanja pri naporu su:
- vaginalni porođaji
- dobijanje na telesnoj masi
- starenje
- operacija vađenja materice
- dizanje teških stvari tokom života
- genetski faktori.
Vaginalni porođaji – posebno ako su deca krupna – dovode do mikrotrauma vagine. Ona se oporavi, ali se više nikada ne vrati samostalno na staro. Što više vaginalnih porođaja imamo i što su bebe krupnije, posledice su izvesnije.
Starenje takođe ne pomaže – smanjuje se količina kolagena u vezivnom tkivu, opuštaju se zidovi vagine, spušta prednji zid i sve je manje potpore uretri i bešici.
Dodatni problem je dobijanje na težini – što više kilograma, veći je rizik da dođe do inkontinencije. Povećanje pritiska u abdomenu dovodi do nevoljnog oticanja – pri skoku ili naporu kod vežbanja, kod plesa ili trčanja niz stepenice nema šta da da podršku uretri i bešici i – pobegne nam urin.
Kako počinje nevoljno oticanje urina?
U početku to bude sasvim malo – samo par kapi i sasvim retko. Ali, kako vreme prolazi događa se sve češće i sve više. I na kraju – može da se desi svaki dan i mora da se nosi uložak.
Posledice po samopouzdanje su velike. Nikad ne znamo da li smemo da zaigramo a da ne bude sve mokro… ili da potrčimo za autobusom, a da ne mora da se menja donji veš. Nekad se situacija tako pogorša da se više ne može ne može ni silaziti niz stepenice a da ne “pobegne” urin.
U kom dobu se dešava inkontinencija?
Nažalost, nevoljno oticanje urina pri naporu ne događa se samo “onima posle 50 godina”. Nema donje granice – može se desiti već posle 30. godine ili posle prvog vaginalnog porođaja, ne mora da bude samo posle trećeg porođaja ili kad ostarimo. Zato je važno početi sa prevencijom odmah posle prvog porođaja, posle drugog se podrazumeva, a posle trećeg je obavezno.
Kako smanjiti rizik od nastanka inkontinencije?
Kao prvo, moramo da jačamo mišiće poda karlice! Redovno i posvećeno treba da radimo Kegelove vežbe – svaki dan, tri puta dnevno, po deset puta. Nije zahtevno a stvarno pomaže da mišići ojačaju i ostanu jaki, da daju potporu uretri i bešici.
Kao drugo, da preventivno uradimo terapiju magnetnom stolicom. Ona umesto nas radi između 20 i 30.000 Kegelovih vežbi, neumorno, za pola sata koliko traje terapija. A jako je prijatna – udobno sedite, a magnetna stolica radi Kegelove vežbe umesto vas.
Planira se 12 terapija, dva do tri puta nedeljno. Nema nikakve pripreme, a može se ponavljati koliko god puta želite – jer je potpuno prirordan način jačanja mišića. Naravno, i dalje treba da radite Kegelove vežbe – to je zauvek!
Magnetnu stolicu možemo da radimo već par meseci posle prvog porodjaja, tako vraćamo mišiće u formu. A nema gornje granice – ima efekta i kod žena sa 80 godina, jer i tada mišići budu osnaženi – poboljšanje možemo da osetimo već posle prvih 6 terapija
Treća opcija u terapiji inkontinencije je laser – on može da se radi sam ili u kombinaciji sa terapijom na magnetnoj stolici. Radi se tri puta, na četiri do šest nedelja. Ne treba nikakva posebna priprema – samo da su bris vaginalnog sekreta i Papanikolau bris uredni, kao i analiza sedimenta urina. Ne boli, traje oko 30 do 45 minuta a efekti bi trebali da se osete već posle prve terapije, nakon tri nedelje.
Sva tri pristupa mogu pomoći, svakako ne treba prestajati raditi Kegelove vežbe i treba računati na to da i kada pomognu terapije, ponavljamo ih prema potrebi i razvoju situacije – nekad posle godinu dana, nekad je dovoljno i na svake dve godine.
