Hiperaktivna bešika

Šta je hiperaktivna bešika? Koji su simptomi? Kako se leči? Koje su komplikacije?

Hiperaktivna bešika je stanje kod koga postoji česta potreba za mokrenjem i gubitak kontrole nad bešikom – mišić mokraćne bešike kontrahuje se – steže – suviše često, čak i u situacijama kada nije potpuno puna. Mozak od bešike dobija impuls da postoji potreba za mokrenjem i zbog toga se rađa nagon da se odmah urinira.

Tokom dana se obično mokri šest ili sedam puta, što zavisi od količine unešene tečnosti, ali uglavnom kada mozak dobije znak da je mokraćna bešika puna, što se događa kada u njoj ima izmedju 200 i 250 ml urina. Kod hiperaktivne bešike potreba za uriniranjem javlja se i do 20 puta dnevno, a mokre se sasvim male količine, čak i tokom sna, koji može biti potpuno poremećen stalnim prekidima.

Ovaj poremećaj, zbog remećenja normalnog ritma života, može dovesti do emotivnih promena, depresije, nesanice i stalnog umora, te je potrebno obratiti se lekaru, koji će nakon različitih ispitivanja – od postojanja urinarne infekcije, ginekološkog pregleda, ultrazvučnog ispitivanja količine urina u bešici posle mokrenja, neuroloških do uro-ginekoloških pretraga – ustanoviti vrstu poremećaja i dati terapiju.

Terapija obuhvata vežbe za mišiće karlice (Kegelove vežbe), smanjenje telesne mase, promene ponašanja – mokrenje posle mokrenja, mokrenje prema odredjenom rasporedu, trening bešike, merenje unosa tečnosti, izbegavanje kofeina i alkohola, te odredjene lekove. U obzir dolaze stimulacija nerava, te, retko, hirurški zahvati.

Druga vrsta poremećaja uriniranja – uzrokovana opuštanjem vezivnog tkiva karlice – stres urinarna inkontinencija – nevoljno oticanje urina pri naporu (kašljanju, kijanju, smejanju, hodanju…), uspešno se leči laserskom terapijom.