Kardiovaskularna oboljenja u menopauzi
Talasi vrućine, nesanica i noćno znojenje; migrene i promene raspoloženja – verovatno je prvo što vam padne na pamet kada se pomene menopauza. Srčana oboljenja možda uopšte nisu na spisku briga kada je ovaj period života u pitanju. A trebalo bi da budu!
Kardiovaskularna oboljenja uzročnik su broj 1 smrtnosti kod žena, a rizik se dramatično povećava otprilike u istim godinama kada se, u proseku, najčešće ulazi u menopauzu – između 50 i 54.
Tokom menopauze nivo ženskog polnog hormona – estrogena – drastično opada. Na koji način telo reaguje na tu promenu?
Povišen krvni pritisak
Kada nivo estrogena opadne, srce i krvni sudovi postaju kruti, manje elastični. Zbog te promene dolazi do porasta krvnog pritiska, što izaziva hipertenziju. Povišen krvni pritisak dodatno opterećuje srce.
Povišen holesterol
Nedostatak estrogena može izazvati promene nivoa holesterola i masnoća u krvi. Dobar holesterol (HDL) opada, dok lošeg holesterola (LDL) ima sve više. To uvećava rizik od srčanog infarkta. Nivoi triglicerida, druge vrste masnoća u krvi, takođe se uvećavaju usled pada estrogena.
Dijabetes
Tokom menopauze mnoge žene postaju rezistentne na insulin, hormon potreban za pretvaranje šećera u energiju koju ćelije mogu da iskoriste. Rezultat ovog poremećaja jeste razvoj predijabetesa i dijabetesa, u periodu između perimenopauze i menopauze. Dijabetes nas izlaže većem riziku od srčanih oboljenja i infarkta.
Atrijalna fibrilacija
Kod nekih žena u periodu menopauze dolazi do poremećaja srčanog ritma, poput atrijalne fibrilacije. Ponekad hormonske promene mogu da izazovu usporavanje rada srca i blokade krvnih sudova, što dovodi do simptoma poput vrtoglavice. Atrijalna fibrilacija često je udružena sa povišenim krvnim pritiskom.
Gojaznost
Estrogen utiče na deponovanje masnih naslaga. Menopauza može dovesti do usporavanja metabolizma, što dovodi do gojaznosti. Suvišni kilogrami predstavljaju dodatno opterećenje za srce pa uvećavaju rizik od razvoja kardiovaskularnih oboljenja.
Dobra vest: Možemo sprečiti razvoj srčanih oboljenja u menopauzi
Menopauzu treba shvatiti kao pravi trenutak da povedemo više računa o sebi jer se tako mogu sprečiti neka oboljenja ili se, pak, može zaustaviti njihov razvoj. Žene koje ne puše (ili su ostavile cigarete), paze na svoju telesnu težinu, zdravo se hrane (uz mnogo povrća i voća) manje su podložne riziku od srčanih oboljenja uprkos godinama. Veoma je važna i fizička aktivnost jer osobe koje vežbaju imaju niži krvni pritisak, a kod njih je zabeležena i veća elastičnost srca i krvih sudova.