Benigna hiperplazija prostate
Šta je benigna hiperplazija prostate? Kako se postavlja dijagnoza? Kako se leči?
Hiperplazija prostate je patološki proces kod koga dolazi do umnožavanja ćelija prostate i posledičnog povećanja zapremine žlezde, te opstrukcije na nivou mokraćne cevi i otežanog pražnjenja mokraćne bešike. Vrlo je česta – do šezdesete godine oko 50% muškaraca oboli od benigne hiperplazije prostate, a u osamdeset i petoj godini čak oko 90%.
Koji su simptomi hiperplazije prostate?
- učestalo noćno mokrenje
- otežano započinjanje mokrenja
- prekidanje mlaza mokraće
- kapljanje urina na kraju mokrenja
- naprezanje da se akt mokrenja započne i održi
- osećaj da se mokraćna bešika nije u potpunosti ispraznila
- urgentno mokrenje – osećaj da se mora odmah mokriti čim se javi nagon.
Kako se postavlja dijagnoza?
U cilju postavljanja dijagnoze uzima se anamneza, a rade se:
- Urološki pregled prostate kojim se procenjuje veličina, struktura i ograničenost prostate
- Ultrazvučni pregled prostate
- Analiza sedimenta urina
- Analiza nivoa antigena specifičnog za prostatu (PSA) – on nije specifičan za određeno oboljenje prostate, ali različiti nivoi PSA mogu ukazati na postojanje zapaljenja, hiperplazije i karcinoma prostate. Ukoliko je nivo PSA povišen, u cilju postavljanja definitivne dijagnoze, kod pojedinih pacijenata neophodna je i biopsija prostate.
Lečenje benigne hipreplazije prostate
Pacijenti sa blagim simptomima leče se korekcijom životnih navika, što podrazumeva smanjenje unosa tečnosti u večernjim satima, kao i alkohola i kofeina, izbegavanje napora i boravka na hladnom, kao i određenih lekova koji mogu dodatno pogoršati simptome.
Kod pacijenata sa umerenim simptomima bez komplikacija urolog će prepisati terapiju alfa-blokerima koji imaju specifično dejstvo na prostatu (smatra se da dovode do opuštanja mišića u prostati) i inhibitorima 5α-reduktaze (sprečavaju dejstvo testosterona na prostatu i dovode do smanjenja njene veličine).
Postoji i veliki broj biljnih preparata koji se preporučuju za terapiju benigne hiperplazije prostate.
Malobrojni pacijenati kod koji terapija lekovima ne dovede do poboljšanja moraju biti podvrgnuti hirurškom uklanjanju prostate. U slučaju da je volumen prostate manji, moguće je uklanjanje tkiva prostate kroz mokraćnu cev (endoskopijom). Ukoliko je on veliki, neophodna je otvorena hirurgija.
