Benigna hiperplazija prostate

Šta je benigna hiperplazija prostate? Kako se postavlja dijagnoza? Kako se leči?

Hiperplazija prostate je patološki proces kod koga dolazi do umnožavanja ćelija prostate i posledičnog povećanja zapremine žlezde, te opstrukcije na nivou mokraćne cevi i otežanog pražnjenja mokraćne bešike. Vrlo je česta – do šezdesete godine oko 50% muškaraca oboli od benigne hiperplazije prostate, a u osamdeset i petoj godini čak oko 90%. 

Koji su simptomi hiperplazije prostate?

  • učestalo noćno mokrenje
  • otežano započinjanje mokrenja
  • prekidanje mlaza mokraće
  • kapljanje urina na kraju mokrenja
  • naprezanje da se akt mokrenja započne i održi
  • osećaj da se mokraćna bešika nije u potpunosti ispraznila
  • urgentno mokrenje  –  osećaj da se mora odmah mokriti čim se javi nagon.

Kako se postavlja dijagnoza?

U cilju postavljanja dijagnoze uzima se anamneza, a rade se:

  • Urološki pregled prostate kojim se procenjuje veličina, struktura i ograničenost prostate
  • Ultrazvučni pregled prostate
  • Analiza sedimenta urina
  • Analiza nivoa antigena specifičnog za prostatu (PSA) – on nije specifičan za određeno oboljenje prostate, ali različiti nivoi PSA mogu ukazati na postojanje zapaljenja, hiperplazije i karcinoma prostate. Ukoliko je nivo PSA povišen, u cilju postavljanja definitivne dijagnoze, kod pojedinih pacijenata neophodna je i biopsija prostate.

Lečenje benigne hipreplazije prostate

Pacijenti sa blagim simptomima leče se korekcijom životnih navika, što podrazumeva smanjenje unosa tečnosti u večernjim satima, kao i alkohola i kofeina, izbegavanje napora i boravka na hladnom, kao i određenih lekova koji mogu dodatno pogoršati simptome.

Kod pacijenata sa umerenim simptomima bez komplikacija urolog će prepisati terapiju alfa-blokerima koji imaju specifično dejstvo na prostatu (smatra se da dovode do opuštanja mišića u prostati) i inhibitorima 5α-reduktaze (sprečavaju dejstvo testosterona na prostatu i dovode do smanjenja njene veličine). 

Postoji I veliki broj biljnih preparata koji se preporučuju za terapiju benigne hiperplazije prostate.

Malobrojni pacijenati kod koji terapija lekovima ne dovede do poboljšanja moraju biti podvrgnuti hirurškom uklanjanju prostate. U slučaju da je volumen prostate manji, moguće je uklanjanje tkiva prostate kroz mokraćnu cev (endoskopijom). Ukoliko je on veliki, neophodna je otvorena hirurgija.