Hipofunkcija testisa – hipogonadizam

Šta je primarni, a šta sekundarni hipogonadizam? Koji je hormon u pitanju? Kako se leči ovo stanje?

Muški hipogonadizam je stanje kod koga se ne luči dovoljno testosterona – hormona koji ima ključnu ulogu u razvoju muškarca tokom puberteta i stvaranju spermatozoida. Ovo stanje može biti urođeno ili stečeno, kao posledica povrede, malignog procesa ili infekcije, kao i primarno, kada su testisi uzrok problema sa testosteronom, odnosno sekundarno, kada je uzrok poremećaja hipotalamus ili hipofiza, koji ne luče hormone odgovorne za lučenje testosterona.

Uzroci hipogonadizma

Uzroci primarnog hipogonadizma su hromozomopatije, najčeće Klinefelterov sindom, gde umesto jednog X hromozoma ima dva (47, XXY), “nespušteni” testisi, koji su u abdomenu a ne u mošnicama, zaušci, povrede, prevelika količina gvožđa u krvi – hemohromatoza, povrede testisa, terapija karcinoma testisa.

Kod sekundarnog hipogonadizma testisi su normalni, ali se testosteron ne može lučiti jer zbog problema sa hipofizom i hipotalamusom ne dolazi do lučenja hormona koji signaliziraju testisima da luče testosteron. Uzroci mogu biti određeni lekovi, gojaznost i starenje, ali i infekcije, AIDS i tumori.

Simptomi hipogonadizma

Simptomi zavise od toga da li je stanje počelo još tokom fetalnog razvoja, pre puberteta ili tokom odraslog života.

Ako je stanje nastupilo tokom trudnoće, može doći do patološkog razvoja polnih organa – od ženskih genitalija, preko neodređenih genitalija, do nerazvijenih muških genitalija.

Ako se pojavi tokom puberteta, može doći do smanjenog razvoja mišićne mase, ne produbi se glas, nema razvitka muškog tipa maljavosti, neadekvatan je razvitak penisa i testisa, a može da dođe do bujanja grudi – ginekomastija.

Razvoj hipogonadizma tokom zrelosti može dovesti do erektilne disfunkcije, steriliteta, prestanka rasta brade i malja na telu, gubitka mišićne i koštane mase – osteoporoze. Moguće je da dođe do stalnog osećaja umora, depresije, smanjenja libida i problema sa koncentracijom.

Koje analize su potrebne kako bi se postavila dijagnoza?

U cilju postavljanja dijagnoze hipogonadizma radi se klinički pregled razvoja polnih organa, postojanja sekundarnih polnih karakteristika, pregled testisa, veličina i težina, laboratorijske pretrage nivoa testosterona, koje se rade ujutro, pre 10h, kada su najviše. Ako se ispostavi da je nivo testosterona nizak, rade se dalja ispitivanja – laboratorijska analiza sperme, kariotip, MRI glave, biopsija testisa, itd.

Šta je rešenje za hipogonadizam?

Terapija zavisi od uzroka i želje za potomstvom. Kod stanja koje je rezultat problema sa testisima, može se davati hormonska supstituciona terapija, a ako je problem sa hipofizom, daje se druga vrsta terapije. Ukoliko se donese odluka o potomstvu, savetuje se vantelesna oplodnja, u cilju podizanja šanse za potomstvom.

Slični članci