Crevna kandidijaza

Šta su simptomi crevne kandidijaze? Kako izmeniti ishranu? Šta podrazumeva dijeta?

Gljivice iz grupe Kandida (najčešće Candida albicans) normalno žive na koži i sluznicama čoveka. One ne izazivaju oboljenje dok postoji adekvatna prirodna odbrana organizma. U slučaju narušavanja odbrambenih mehanizama može se javiti zapaljenje kože ili sluznica gastrointestinalnog, urogenitalnog trakta a retko i sistemsko oboljenje.

Rizici za crevnu kandidijazu

Prisustvo ove gljivice u velikom broju u crevima je danas široko rasprostranjeno u populaciji različite životne dobi. Na nekontrolisano umnožavanje kandide utiču svi faktori koji slabe imunološki sistem te  je ovaj nalaz čest kod hroničnih bolesnika – dijabetičara, obolelih na kortikosteroidnoj i hemioterapiji, a moguć je i u trudnoći. 

Kod česte primene antibiotske terapije, zbog narušavanja crevne flore – dobrih bakterija, stvaraju se uslovi za gljivično umnožavanje. 

Sve ćešće se kao uzrok navodi dugotrajna neadekvatna ishrana sa većim unosom prostih šećera, belog brašna, gaziranih sokova, kafe, alkohola, a značajno je i prisustvo stalne stresogene situacije.

Simptomi kandide u crevima

  1. nadimanje 
  2. učestale, kašaste stolice 
  3. stomačni bolovi
  4. zatvor
  5. mučnina.

Mogući su opšti simptomi kao što je osećaj slabosti, bolova u mišićima, promene raspoloženja i  alergijske promene na koži.

Postavljanje dijagnoze crevne kandidijaze

Gastroenterolog postavlja dijagnozu na osnovu anamneze i laboratorijskih  nalaza – kandida se uglavnom dijagnostikuje u uzorku stolice, ali s obzirom na to da se radi o saprofitu, značaj nalaza se mora kritički proceniti.

Terapija

U lečenju se prvenstveno preporučuju različiti probiotski preparati (sadrže tzv. dobre bakterije – Lactobacillus) koje treba naizmenično smenjivati, a potom u konsutaciji sa lekarom – uzimajući u obzir postojanje drugih bolesti ili faktora rizika – primenjuju se i lekovi iz grupe antimikotika.

Ishrana kod crevne kandidijaze 

Danas se akcenat pri lečenju stavlja na odgovarajući dijetetski režim koji podrazumeva izbegavanje:

  • prostih šećera (čokolada, med, kolači, sirupi, gazirani sokovi)
  • alkohola
  • belog hleba (kvasca)
  • testa
  • masnih sireva 
  • svežeg mleka, pavlake 
  • kafe 
  • dodataka ishrani sa aditivima ( kečap, sos, senf). 

Preporučuju se povrće (paradajz, spanać, tikvice, brokoli, kupus, celer…), probiotski jogurti, kefir, mladi sirevi, pileće, ćureće, juneće meso, riba, orašasti plodovi (badem, orah), heljda, ovas, kinoa, biljni čajevi i sveže voće, u umerenoj količini.

Koristan je unos vitamina C i B kompleksa kao i tzv. prirodnih antimikotika, u ograničenoj količini – beli luk, ulje divljeg origana, kurkuma i bosiljak (kao začin u jelu), kokosovo ulje, cimet…

Savetuje se umerena fizička aktivnost ili različite relaksacione metode u prevenciji lošeg uticaja stresa na opštu otpornost organizma.