Zatvor

Koji su faktori rizika za razvoj zatvora? Kako se hraniti da se smanji rizik? Šta je prevencija?

Zatvor se definiše kao tvrda stolica, koja se izbacuje retko i/ili sa poteškoćom. Poželjno je imati dobro formiranu, srednje meku stolicu jednom dnevno. Zatvor koji se povremeno javlja obično nije problem, ali ako se javlja stalno i nije ga moguće rešiti, potrebna su dalja ispitivanja.
Zatvor je često rezultat „lenjog“ debelog creva koje se ne kontrahuje na odgovarajući način i samim tim ne izbacuje stolicu, ili je spastičan i ostaje kontrahovan duže vreme, čime stolica ne može da se kreće. Ređe, zatvor može biti rezultat mehaničke opstrukcije tumorom ili težim slučajem divertikuloze. Zatvor nije retka pojava i u trudnoći, zatim kod upotrebe određenih lekova, hipotireoze (slabije funkcije štitne žlezde), hronične upotrebe lakastiva, putovanja i stresa.
S obzirom na mnogobrojne uzroke zatvora, terapija zavisi od uzroka. Nakon što se isključe ozbljni uzroci, hronični zatvor se obično leči promenom dijete, unošenjem više vlaknaste hrane ili promenama životnih navika.
Opšte preporuke za terapiju zatvora su redovna ishrana, unos veće količine tečnosti – najbolje obične, negazirane vode, izbegavanje gaziranih pića i crnih čajeva, redovna šetnja i vežbanje. Posebno je važno svaki put kada se oseti nagon, otići u toalet i pokušati defekaciju.
U cilju prevencije potrebno je uzimati neprocesiranu hranu bogatu vlaknima. U terapiji se koriste laktuloza i različite vrste laksativa, ali treba izbegavati njihovu hroničnu upotrebu.