Trudnoća i proširene vene

Zašto je važno obratiti pažnju na proširene vene u trudnoći? Kako prevenirati njihovu pojavu? Kako odabrati prave medicinske kompresivne čarape?

Proširene – varikozne vene su prošireni, otečeni krvni sudovi koji se najčešće nalaze na nogama, ali se mogu naći i na velikim usnama i rektumu. Proširene vene nalaze se kod oko 40% trudnica i treba ih razlikovati od “spajder” vena ili samo vidljivh krvnih sudova koji se nalaze u nivou kože – varikozne vene su iznad nivoa kože, mogu biti plavoljubičaste boje i neravne površine.

Mogu se pojaviti bilo kad u trudnoći, ali češće u drugj polovini trudnoće. Mogu se smanjiti ili čak nestati posle trudnoće, ali se pojavljuju u sledećoj – a značajnu ulogu ima i genetika – ako ih imate u porodici, moguće je da ćete ih naslediti.

Uzroci proširenih vena u trudnoći
  • Povećana zapremina krvi koja se nalazi u cirkulaciji tokom trudnoće dovodi do povećanog pritiska na zidove krvnih sudova, naročito na vene u nogama, koje moraju da krv pumpaju ka gore, da bi svu krv vratili u srce. Vene nemaju mišiće koje pomeraju krv na gore, samo venske zaliske i mišiće nogu koji pomažu cirkulaciji. Ako zalisci ne vrše svoju funkciju, može doći do usporavanja krvi u nogama i povećanja pritiska u njima, što dovodi do širenja vena.
  • Povećanje telesne mase i uvećanje uterusa i njegove težine kako raste beba, količina plodove vode i posteljica dodatno povećavaju opterećenje na krvne sudove u karlici, što usporava krvotok iz nogu i dovodi do širenja zidova vena u nogama.
  • Progesteron, koji je u trudnoći povišen jer je jako važan za njeno održanje, doprinosi problemu jer deluje tako što opušta sve glatke mišiće u organizmu, pa i glatke mišiće u krvnim sudovima, čime se oni opuštaju, usporava se krvotok, raste pritisak na zidove vena i one se šire.
Zašto je važno obratiti pažnju na proširene vene?

Proširene vene povećavaju rizik od tromboze dubokih vena – od koje je i inače povećan rizik u trudnoći i zato je važno obavestiti vašeg ginekologa da imate proširene vene.

Trudnoća je tzv “hiperkoagulabilno stanje” – stanje koje je moguće da predstavlja fiziološki adaptabilni mehanizam mehanizam koji je razvijen da bi se smanjila mogućnost krvarenja posle prođaja. Tokom trudnoće menjaju se nivoi mnogih faktora zgrušavanja, poput fibrinogena i trombina, dok se smanjuje nivo antikoagulanta, proteina S. Mehanizam rastvaranja fibrina – fibrinoliza – poremećen je povećanjem nivoa inhibtora aktivacje plazminogena 1 i 2 (PAI 1 i 2). Kada je ovo stanje kombinovano sa drugim poremećajima koagulacije ili predispozicijama za stvaranje tromba, može doći do značajnih komplikacija. Tokom trudnoće i postpartalnog perioda žene imaju oko 5 puta veći rizik od tromboembolije, u poređenju sa periodom van trudnoće, a oko 80% tromboembolija u ovom periodu je venska. Rizik je najveći u trećem trimestru i posle porođaja, ali postoji i u prvom.

Trudnoća može doprineti hiperkoagulabilnosti i zbog drugih faktora – više ležanja zbog pretećeg prevremenog porođaja, ležanja nakon operativnog porođaja, a i sama operacija carskog reza povećava rizik od stvaranja tromba i sledstvene komplikacije.

Rizik od komplikacija se povećava u situaciji proširenih vena. Povećani rizici od tromboembolije u trudnoći obuhvataju i starost preko 35 godina, višeplodne trundoće (blizance, trojke), razvoj preeklampsije, ali i neka stanja koja su postojala pre trudnoće – antifosfolipidni sindrom, mutacije faktora V Leiden, protrombinsku mutaciju, deficijencije proteina C, S i antitrombina III.

Hiperkoagluabilnost u trudnoći, naročito u situaciji trombofilije može dovesti do troboze posteljice i komplikacija poput hipertenzivnih poremećaja, preeklampsije, intrauterinog zastoja u rastu ploda, te pobačaja, a duboka venska tromboza je drugi najčešći uzrok smrti trudnica i porodilja u razvijenom svetu, posle krvarenja.

Proširene vene, u kombinaciji sa fiziološkim stanjem hiperkoagulabilnosti, a posebno sa nekim od navedenih poremećaja koagulacije, dodatno povećavaju rizik za stvaranje tromba i komplikacija koje mogu da dovedu do duboke venske tromboze.

Prevenirati pojavu proširenih vena

Važno je biti u pokretu – kad god možete ustanite, prošetajte. Ustanovite šetnje bar dva puta dnevno, ako možete plivajte, to je sjajna vežba za celo telo.

Izbegavajte dugotrajno stajanje i sedenje – ako stojite, kad možete jedno stopalo stavite na neku nižu stolicu, i držite tako nekoliko minuta, pa promenite nogu. Kada sedate, obavezno podignite noge, sjajno bi bilo da budu iznad nivoa srca. Pomerajte stopala, kolena savijajte pa ispravljajte. Nemojte sedeti prekrštenih nogu

Odeća – nosite odeću koja ne sputava – posebno donji veš, nikako nemojte nositi sokne koje stežu ili uske cipele. Izbegavajte visoke štikle.

Pazite na težinu – ne bi trebalo da se ugojite više od 12 kg – ako ste u trudnoću ušli gojazni, 9 kg bi trebalo da bude maksimum – povećana telesna masa sem što nosi druge rizike predstavlja i dodatno opterećenje za cirkulaciju.

Spavajte na levoj strani – to smanjuje pritisak na velike krvne sudove i pomaže cirkulaciju.

Uzimajte vitaminsku suplementaciju – telo koristi vitamin C da stvara  kolagen i elastin, vezivna tkiva koja održavaju stanje krvnih sudova.

Koristite odgovarajuću lokalnu terapiju –  nega lokalnim preparatima je višestruko korisna – donosi olakšanje i osveženje, te pomaže u smanjenju osećaja težine i umora u nogama. Ovakvi preparati su posebno važni leti, kada su temperature visoke i noge više otiču – dobro je kremu držati na hladnom – nanošenje će doneti ne samo trenutno olakšanje nego i dugotrajno smanjenje tegoba. Preparati koji u sebi imaju diosmin i mentol pružaju osvežavajući efekat, a važno je da nakon nanošenja nema osećaja masnoće  i lepljivosti – krema treba da se brzo upije. Nanosi se od članaka ka gore, masirajući blago nogu sve do butina. Pravilna upotreba ovih lokalnih krema dva puta dnevno, ujutro i uveče može imati  i antiinflamatorni i antioksidativni efekat, te može pomoći u zaštiti kože od različitih spoljnih i unutrašnjih uticaja odgovornih za nastanak hronične venske bolesti.

Koristite medicinske kompresivne čarape – redovno – one ne samo da predstavljaju kontratežu pritiska na dole koji stvara materica sa bebom, posteljicom i plodovom vodom, nego i njihovo posebno tkanje omogućava i blagi pritisak ka gore, što pomaže cirkulaciji, smanjuje osećaj težine u nogama i njihovo oticanje.  Važno je nositi ih redovno, svakog dana, navlačiti ih odmah ujutro, nakon buđenja.