Priprema, pozor, SAD: Šta je perimenopauza?
Perimenopauza je period uvoda u menopauzu. Ovo je period kada dolazi do poremeća menstrualnog cilklusa ali i drugih simptoma kao što su nadutost stomaka, promene raspoloženja, promene u redovnosti stolice, učestalo mokrenje… Nekad perimenopauza deluje kao prenaglašeni PMS.
Promene ciklusa u perimenopauzi su često jedan od prvih simptoma koje primetimo. Krvarenje postane oskudnije ili kraće traje, a nekad i jedno i drugo. Može se promeniti i period između dva ciklusa. Menstruacija koja je nekad dolazila tačno u dan, na 28 dana, i trajala 5 dana, sad u perimenopauzi postane nepredvidiva. Jednog meseca javlja se 26. dana a sledećeg 29. dana, a sveža krv traje svega dan ili dva dok je sve ostalo oskudno – kao poslednji dani menstruacije. Međutim ima i onih žena koje u periodu perimenopauze dobijaju obilne menstruacije sa ugrušcima, što vodi ka malokrvnosti, iscrpljenosti, preskakanju srca, lošoj koncentraciji.
Naravno, nije to jedini simptom perimenopauze. Tu su i promene raspoloženja, hiperosetljivost, potištenost, nesanica. Učestalo preznojavanje, ali i promena mirisa znoja, još su jedan od znakova perimenopauze. U perimenopauzi često dolazi i do usporavanja metabolizma te se primeti zadržavanje tečnosti, nadimanje stomaka, sporije pražnjenje creva, pojava masnih naslaga u struku iako se nije promenila ishrana.
Trajanje perimenopauze je individualno za svaku ženu. Tegobe mogu trajati od godinu dana pa do 10 godina, do potpunog prestanka menstruacije. Dobar orijentir za predviđanje je podatak koliko je dugo perimenopauza trajala kod mame, bake, tetke i kad su ušle u menopauzu.
Menopauza je nastupila tek kada menstruacija izostala duže od godinu dan. Prosek za ulazak u menopauzu je oko 50 godina života. Ipak neke žene u menopauzu uđu i u 45. godini, a neke tek sa 55 godina. Ali ako je vaša majka ušla u menopauzu sa 46 godina, a perimenopauza trajala 8-9 godina, onda je savim validno da već sa 37 godina života imate prve simptome perimenopauze.
A zašto oni nastaju?
Zato što se starenjem smanjuje aktivnost jajnika, koja u perimenopauzi još uvek nije prestala. I dalje postoji aktivnost ovarijuma ali ne onako ujednačeno kao tokom srednjih godina života već sa usponima i padovima, kao u adolescenciji. Zbog ovih većih raspona u oscilaciji hormona javljaju se različiti simptomi, nekad kao posledica niskih, a nekad visokih nivoa hormona.
Kako bismo vratili balans u organizam i smanjili izraženost tegoba perimenopauze, treba da promenimo stil života. Perimenopauza je drugačiji, tranzicioni period u životu žene sa svojim specifičnim potrebama. Iako je usvajanje novih navika najteže odlična je priprema za period koji sledi – menopauzu.
Kako da ublažite simptome perimenopauze?
Za početak (ponekad najteži!), modifikujte svoju ishranu koliko god ste u mogućnosti. Obogatite je proteinima – gradivom za mišiće koji će trošiti energiju i održavati bazalni metabolizam. Složeni ugljeni hidrati kao npr. integralne žitarice, povrće i mahunarke, sporo oslobađaju šećer u krvi i tako sprečavaju nagli skok šećera.
Nagli skok šećera u krvi donosi isto tako nagli pad, a tada nastupaju napadi gladi, pa se unos prostih kalorija povećava a sav višak odmah pretvara u masno tkivo.
Bitan je i adekvatan unos tečnosti, jedna litra na svakih 25kg telesne težine. Tako izbacujemo nepotrebne metabolite iz našeg organizma, dajemo signal bubrezima da ima dovoljno vode i da je ne treba dodatno zadržavati.
Redovna fizička aktivnost pomaže održavanju mišića, čvrstine kostiju, podmazivanju zglobova, redovnom praženjenju creva, oslobađanju stresa, lučenju endorfina. Takođe, fizička aktivnost troši te neželjene masne naslage u predelu stomaka.
Bitno je uvesti i rutinu pred spavanje, svoj način pripreme tela za spavanje. U perimenopauzi gubi se dnevno-noćni ritam te je potrebno telu reći – sad je noć i vreme za spavanje.
Lekovi za bolje podnošenje perimenopauze
Kada ove “jednostavne” intervencije ne pomognu onda su tu lekovi.
Cilj u perimenopauzi je da se ujednačni nivo hormona. Tada nema više naglih skokova ali ni ambisa u lučenju hormona. Tako je lakše nositi se sa promenama koje se dešavaju u perimenopuzi.
Kod nekih žena se daju hormonski lekovi sa kontraceptivnm učinkom (anti-bebi pilula) jer i u perimenopazi još uvek postoji mogućnost trudnoće. Oni deluju tako što, vezujući se za estrogenske receptore, šalju signal da postoji dovoljno hormona. Tada jajnici smanjuju svoju produkciju i izbegavaju se skokovi u proizvodnji.
Sa druge strane supstituciona hormonska terapija (najčešće kombincija estrogena i progesterona) nadoknađuje one hormone koji se manje stvaraju u jajnicima, koji polako gube svoju funkciju.
Sve popularnija je i biljna terapija koja ima ili blagi estrogenski učinak (fitoestrogeni) ili smanjuju druge simptome povezane sa perimenopauzom (zadržavanje vode, nesanica, stres…).
Ali i jedna i druga vrsta terapije pored brojnih prednosti imaju i svoje rizike, te je pre započinjanja sa lekovima neophodno da se posavetujete sa svojim lekarom. Nisu sve žene u perimenopauzi kandidat za hormonsku terapiju ali ni za koriščenje trava, čajeva i tinktura.
