Faktori rizika za oboljenje srca

Znamo da treba da se klonimo pušenja i loše ishrane, da je stres “tihi ubica”, da je nedovoljna fizička aktivnost opasna, baš kao i gojaznost, porodična istorija kardiovaskularnih bolesti, dijabetes, visok krvni pritisak, povišen holesterol…

Međutim, ne razmišljamo o tome da postoje i neke “bezazlene” aktivnosti, koje su deo svakodnevice mnogih od nas, a upravo one mogu predstavljati opasnost za naše srce. Evo na šta takođe treba da obratimo pažnju:

Sedenje

Većina nas provodi previše vremena u sedećem položaju – u proseku, više od devet sati dnevno. Nije u pitanju samo nedostatak vežbanja, dugotrajno sedenje je ono što predstavlja pretnju za srce, čak i kod redovnih vežbača koji svakodnevno provode sat vremena ili više u teretani. Usled dugotrajnog sedenja krv postaje gušća, što može dovesti do stvaranja tromba.

Automobil

Osobe koje dnevno automobilom putuju više od 50 km pate od viših nivoa stresa, visokog krvnog pritiska i srčanih oboljenja. Uzrok bi mogli biti toksični izduvni gasovi, činjenica da je dugotrajno sedenje rizik za zdravlje ili stresne situacije u saobraćaju. A najverovatnije kombinacija ta tri činioca.

Ekstremni fizički napori

Vežbanje je zdravo za srce. Međutim, previše vežbanja visokog intenziteta izlaže srce riziku. Postoje studije koje dokazuju vezu između uvećanja srca (sportsko srce) i pojave aritmija kod vrhunskih sportista; druge ukazuju na kumulativnu štetu po srce koju izaziva izlaganje intenzivnim fizičkim naporima.

Hrkanje

Ekstremniji oblici ove pojave mogu biti signal da patite od apneje. Ovaj poremećaj karakterišu kratkotajni prekidi disanja, pri kojima dolazi do promene opšteg stanja organizma. Između ostalog, može doći do rasta krvnog pritiska, što oštećuje srčani mišić.

Nizak krvni pritisak

Možda se sad pitate: “Pa, zar nije visok krvni pritisak ono što vodi ka srčanim oboljenjima?!” Međutim, ako je krvni pritisak prenizak, i to može kao posledicu imati srčane probleme. U tom slučaju, postoji opasnost da protok krvi u krvotoku bude nedovoljan, te da do srca ne dođe dovoljna količina kiseonika i hranljivih materija.

Nedostatak sna

Hronobiologija proučava načine na koje cirkadijalni ritam utiče na naše zdravlje i ona ukazuje na to da je rani odlazak na spavanje i rano ustajanje najzdravije za naš organizam. To potvrđuju i istraživanja koja su proučavala radnike u noćnim smenama ili ljude koji često menjaju vremenske zone – oni su podložniji bolestima srca i krvnih sudova.