Hronične bolesti u trudnoći

Astma

Blaga astma, kod koje se koristi samo povremena upotreba inhalatornih kortikosteroida ili bronhodilatatora (pumpica), obično nije problem u trudnoći. Kod težih oblika, sa čestim astmatičnim napadima i stalnom upotrebom lekova, jako je vežano biti u stalnom kontaktu sa nadležnim lekarom i ne prestati uzimati lekove koji su propisani, bez obzira na trudnoću. Ako se na bilo koji način pogorša stanje bolesti, pojačaju se napadi, ili postanu češći, potrebno je odmah se javiti lekaru.

Astma koja je dobro kontrolisana ne utiče na stanje bebe i zato je jako važno da se se uzimaju prepisani lekovi u trudnoći, kao i da se redovno ide na kontrole.
Lekovi koji se uzimaju u trudnoći ne utiču na bebu, mnogo je gore ako se ne uzimaju jer se tako mogu provocirati napadi. Inhalatori ulaze u krv majke vrlo malo, a do bebe još manje, dok kod tableta nešto veća količina ulazi u krv, ali ni to ne bi trebalo da smeta bebi.

Rizik od dobijanja napada tokom samog porodjaja je veoma mali, a potrebno je poneti lekove na porodjaj i o svom stanju obavezno obavestiti lekara i sestre u porodjajnoj sali.

Uzimanje lekova protiv astme ne utiče na dojenje, ali je o stanju i terapiji potrebno obavestiti pedijatre.

Epilepsija

Međusobni uticaj epilepsije i trudnoće je individualan – kod skoro polovine slučajeva nema nikakvih promena, a kod ostalih žena uglavnom dodje do poboljšanja i nema napada, ali ne sme se zanemariti i onaj mali udeo žena kod kojih dodje do pogoršanja, što zahteva prilagođavanje terapije i intenzivniji nadzor. Važno je trudnoću planirati, a nakon utvrđivanja trudnoće o stanju obavestiti neurologa, kao i ginekologa o epilepsiji.

Terapiju epilepsije u trudnoći potrebno je nastaviti, a ukoliko se na bilo koji način pogorša stanje bolesti, odmah se o tome mora obavestiti i ginekolog i neurolog. Epileptički napadi mogu nositi potencijalnu opasnost po bebu jer ona tokom napada ne dobija dovoljno kiseonika. Ako napad kratko traje, ne bi trebalo da bude problema, ali da se ne bi ponavljali napadi, važno je da uzimate svoju terapiju.

Suplementacija folne kiseline bar tri meseca pre začeća i prva tri meseca trudnoće u dozi od 4 mg dnevno je vrlo važna, jer smanjuje rizik od nastanka problema pri terapiji epilepsije. Tokom trudnoće potrebno je da se rade vrlo detaljni ultrazvučni pregledi tokom kojih se kontroliše morfologija ploda, a posebna pažnja obraća na kičmu, lobanju, lice i srce.

Neki lekovi koji se koriste za epilepsiju utiču na metabolizam vitamina K, te se tokom poslednjeg meseca trudnoće počeeti sa terapijom vitamina K.

Oboljenja štitne žlezde

Problemi sa štitnom žlezdom mogu biti rezultat njene prevelike ili premale aktivnosti. U oba slučaja se stanje funkcije šitne žlezde kontroliše određivanjem nivoa hormona koje proizvodi ova žlezda – određuju se slobodni T3, T4 i TSH, i na osnovu ovih rezultata se procenjuje da li je i koja terapija potrebna, odnosno regulišu nivoi doza.

Lekovi za štitnu žlezdu u trudnoći ne bi trebali da utiču na razvoj bebe, ali se funkcija bebine štitne žlezde svakako kontroliše posle rodjenja.

Tokom trudnoće se nastavlja dotadašnja terapija, a doze se prilagodjavaju tokom konsultacija sa endokrinologom, shodno nivoima hormona. Kao što endokrinologa treba obavestiti o trudnoći, tako i ginekologa treba obavestiti o postojanju problema sa štitnom žlezdom i o terapiji.

Dijabetes u trudnoći

Ukoliko već odredjeno vreme postoji šećerna bolest te terapija insulinom, potrebno je trudnoću planirati i o tome razgovarati sa nadležnim endokrinologom. Vrlo je važno u trudnoću ući sa regulisanim nivoom šećera u krvi, jer se tako smanjuje mogućnost da dodje do komplikacija i lakše je regulisati doze insulina. Trudnoću treba da prate i ginekolog i endokrinolog, i vrlo je važno redovno ići na detaljne ultrazvučne preglede, da bi se pratio rast i razvoj bebe. Posebno se tokom pregleda obraća pažnja na kičmu, mozak, srce i lice.

Insulin ne utiče na bebu. Terapija se nikako ne sme menjati bez saveta lekara, doze se ne smeju smanjivati ili povećavati, obroci se ne smeju preskakati, kao ni odustajati od fizičke aktivnosti. Redovnim kontrolama i adekvatnom terapijom se mogućnost za razvitak komplikacija smanjuje na minimum.

Povišen pritisak

Povišeni pritisak pre trudnoće zahteva regulisanje i pre začeća, a ako tokom trudnoće budu redovne kontrole, praćene adekvatnom terapijom, šansa da dođe do razvitka komplikacija se smanjuje, mada ne nestaje potpuno, jer ovo stanje nekada ne može da bude potpuno predvidljivo. U nekim slučajevima visok pritisak se razvije tokom trudnoće, što se zove “trudnoćom izazvana hipertenzija”.

Kod žena sa povećanim pritiskom povećava se rizik od razvitka preeklampsije, zastoja u rastu bebe, prevremenog porodjaja, prevremenog odlubljivanja posteljice. U blagim slučajevima i rizici od komplikacija su manji, a sa težinom slučaja raste i rizik od komplikacija.

Visok pritisak treba da se reguliše pre trudnoće, a trudnoća treba da se planira, da bi se smanjio rizik od komplikacija. Ako trudnoća nije unapred planirana, važno je što pre se javiti lekaru, planirati terapiju i praćenje trudnoće.. U trudnoći se uzimaju lekovi protiv povećanog pritiska za koje je dokazano da ne utiču na bebu – najčešće metildopa.

Ako se redovno prati stanje majke i bebe, postoji dobar rast bebe, nema komplikacija niti skoka pritiska, nema ni potrebe da trudnoća ranije završi. Ako dodje do razvitka komplikacija, i za mamu i za bebu bolje da se ranije završi trudnoća, pri čemu se mora uzeti u obzir i starost trudnoće. Ranije završavanje trudnoće nože biti indukcija porođaja ili operativno završavanje, carskim rezom.