Menopauza – izazov srednjeg doba

U  užem smislu  reči  menopauza je poslednje menstrualno krvarenje. U širem smislu  predstavlja period u životu žene u kome dolazi do gašenja funkcije jajnika i prestanka menstruacije, kao posledice toga. Smanjuje se, i na kraju potpuno prestane lučenje hormona koje su do tada lučili jajnici, i to može da dovede do niza različitih simptoma koji mogu trajati  od nekoliko meseci do nekoliko godina. Period pre menopauze zove se perimenopauza.

Do menopauze može doći i hirurškim putem, kada se odstrane materica i jajnici, ali onda krvarenje prestane odmah, nema „pripremnog perioda“.

Šta se događa u perimenopauzi?

Kako se približava menopauza, jajnici prave sve manje estrogena. Jedan od prvih znakova da se približava menopauza je poremećaj menstrualnog ciklusa. U jednom momentu, nema više dovoljno estrogena da bi se unutrašnjost materice dovoljno zadebljala da bi došlo da krvarenja i ona prestaju.

Koji  su  simptomi  koji  se mogu  javiti u menopauzi?

Najčešći simptomi su talasi vrućine (valunzi), koji se javljaju kod više od tri četvrtine žena. Valunzi predstavljaju iznenandno nadiranje toplote u gornje delove tela, crvenilo lica, može biti praćeno preznojavanjem, a traje od nekoliko sekunid do nekoliko minuta.

Drugi simptomi obuhvataju noćno  preznojavanje, umor, nesanicu, promene  raspoloženja, zaboravnost, teškoće u koncentraciji i pamćenju. Zbog izmene nivoa hormona može doći do osećaja suvoće vagine, učestalijih vaginalnih infekcija i bolnih odnosa, kao i do promene želje za seksualnim  odnosima (smanjenog libida). Češće su urinarne infekcije i pojava nemogućnosti zadržavanja urina pri naporu (stres urinarna inkontinencija). 

U menopauzi se povećava i rizik od smanjenja gustine kostiju (osteoporoze), što povećava rizik od preloma kostiju, najčešće kuka, ručnog zgloba i pršljena.

Do menopauze estrogen štiti žene od srčanog i moždanog udara, a posle njegovog gubitka ta zaštita nestaje, te se i rizik povećava.

Kako  se mogu  ublažiti  ovi  simptomi?

Kao „prva linija odbrane“ predlaže se izmena načina života – pre svega povećanje fizičke  aktivnosti (šetnje, plivanje,  joga…), smanjenje  unošenje  kafe i alkohola, ishrana bogata fitoestrogenima (pasulj, soja), te razlilčiti vitaminski suplementi, poput vitamina E, koenzima Q10, biljnih preparata, poput preparata od noćurka. Preparate kalcijuma treba uzimati radi prevencije osteoporoze. Postoje specijalni suplementi namenjeni baš ženama u ovom životnom dobu koji sadrže sve ove sastojke.

Terapija lekovima može biti lokalna – primenom vaginalnih krema u cilju smanjenja vaginalne  suvoće ili hormonska supstituciona terapija (HST). Ta terapija se može promeniti samo  nakon detaljnog ginekološkog i laboratorijskog pregleda. Problem vaginalne suvoće se uspešno rešava i primenom lasera.

Kod žena koje imaju matericu, terapija mora imati balans estrogena i progestagena, dok kod žena bez uterusa mogu da se daju i samo estrogeni prema šemi koju daje lekar. Žene koje su u porodici imale slučajeve  karcinoma dojke, ili one koje su imale ranije dijagnostikovane tumore ili duboku vensku  trombozu, ne bi smele da primaju ovu terapiju.